Почетна / Одбојка / Репрезентација

IN MEMORIAM - ЗОРАН ПЕТРОВИЋ: Легенда одбојке, кошарке и новинарства

Зоран Петровић, један од наших најбољих одбојкаша свих времена, репрезентативац, доајен међу спортским новинарима, дугогодишњи уредник Спортског журнала, пре тога шеф дописништва Спортских новости, преминуо је данас у Београду у 80. години.

Зоран Петровић је рођен 24. марта 1938. године у Београду. После Другог светског рата њему, као и многим дечацима спорт је био главна занимација. Прва Зокијева љубав била је фудбал, а први клуб Црвена звезда. Памтиo je Зоран кад је давне 1951. на стадиону ЈНА, у предигри меча Црвена звезда – Аустрија (Беч), одиграо дуел против вршњака (пионира) Партизана, а сећа се и да је био стрелац једног гола у победи свог тима над вечитим ривалом, пред чак 55.000 гледалаца.

Ипак, у лето 1951. године на Карабурми је изграђен одбојкашки терен, тада један од најлепших у држави. После годину дана екипа која се на том терену окупила добила је име „Југославија”, а остала је упамћена по томе што је освојила четири титуле првака (1958, 1959, 1960, 1961) и три државна Купа (1959, 1961, 1962).

Тадашњи тренер репрезентације Драгослав Сиротановић, један од најзаслужнијих људи за развој одбојке у Југославији, преузео је нашу екипу. Тада смо сви играли без патика, па смо упамћени као „босоноги шампиони”. У тој генерацији били су још све сами репрезентативци, Бранко Лужанин, Стеван Павлишашки, Драган Рајачић, Пера Станишић, Бранко Драганић, Хамид Гачанин... – говорио је Зоран Петровић о почецима богате играчке каријере.

Два београдска клуба, Југославија и Партизан, су се 1964. године фузионисала. Црно-бели, који су испали из елитне лиге, преузели су место Југославије, али и играче који су били у четвороструком прваку државе. Међу њима је наравно био и Зоран Петровић. У Партизану је освојио још једну титулу (1967) и један Куп (1964). Играчку каријеру Зоран је завршио 1973. године.

За репрезентацију Југославије играо је чак десет година, од 1958. до 1968. У том периоду одиграо 137 утакмица за национални састав, а куриозитет је свакако чињеница да није пропустио ниједан меч у том периоду! Играо је Зоран на шампионатима Европе и света, али није имао среће да се окити медаљом. Ипак, у сећању је остало и злато са Медитеранских игара у Тунису 1967. године. Била је то круна његове репрезентативне каријере.

Учествовао је на Светским првенствима 1962. (Москва, осмо место) и 1966. (Праг, осмо место), шампионатима Европе 1958 (Праг, седмо место), 1963 (Букурешт, седмо место) и 1967 (Истанбул, седмо место).

– У посебном сећању остало ми је Светском првенству у Русији 1962. године, кад је селектор Сиротановић смислио систем игре „пет-један”, уместо дотадашњег „четири-два”. Током свих ових година одбојка је претрпела доста промена, све су биле у циљу унапређења игре, а једино се висина одбојкашке мреже није мењала – истакао је Петровић.

На поменутом одбојкашком мондијалу је вођена и статистика, по којој је Зоран Петровић био други техничар шампионата. Наравно, остало је уписано само да је најбољи дизач у Моксви те године.

Зоранова новинарска каријера започела је још 1966. године. Радио је најпре као хонорарни дописник загребачких Спортских новости из Београда, а стално запослење у овом реномираном листу добио је 1969. године. У Спортском журналу је био од његовог оснивања 1991. године, па све до пензионисања, на свој 65. рођендан, 24. марта 2003. године.

Тешко је издвојити неко од признања које је добио током новинарске каријере. Од бројних које је добио Зоран је са поносом истицао Орден заслуга за народ са Сребрном звездом, као и златну плакету Одбојкашког савеза Србије. Ипак, у неколико реченица је описао своју новинарску каријеру и присетио се неколико „ексклузива” које је имао:

– У дописништву сам пратио све спортове, од рвања, кошарке, одбојке, ватерпола, рукомета, фудбала... Први сам открио прелазак ватерполисте Игора Милановића из Партизана у загребачку Младост, такође и кошаркашког аса Влада Дивца из Партизана у Лос Анђелес Лејкерсе. Имао сам привилегију да су Чановић и Далипагић у оно време без мобилних телефона имали толико поверење у мене да сам од њих добио дозволу да „пишем шта хоћу”. Оптуживали су ме док сам радио у Спортским новостима да навијам за Звезду, Партизан, Раднички, а све време сам био навијач ОФК Београда.

Ипак, највише времена Зоран је проводио уз кошаркаше и „своје” одбојкаше. Као новинар Спортског журнала испратио је невероватан напредак југословенске одбојкашке репрезентације од 1995. године. На заласку каријере одбојкаши су га обрадовали златне медаље са Олимпијскиг игара у Сиднеју 2000. године.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгутин
Легенде су вечне. Почивај у миру.
Odbojkaš
Ostaje divno sećanje na fantastičnog čoveka, sportistu i novinara. Poslednji pozdrav od odbojkaša.
Ucenik
Legenda živi! Hvala ti Deda za sve...
Aster
Poslednji pozdrav za Dedu! Kakva je to legenda, nema vise takvih ljudi i takcih novinara!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.