Повратак из Загреба, слободних дан и по и полазак за Нови Сад. Одбојкаши Србије у петак крећу у одбрану титуле победника Светске лиге, утакмицом против једног од највећих ривала, селекцијом САД.
Урош Ковачевић је свакако у овом тренутку један од главних протагониста у нашем националном тиму. О турниру у Загребу прича бираним речима, иако се не залеће много, пред старт Светске лиге.
– Били смо најбоља екипа у тој конкуренцији и успели смо све то да оправдамо на крају. Драго ми је да нисмо изгубили ниједан сет и да смо се у великом стилу пласирали на Светско првенство, уз допринос свих 14 играча, што посебно радује. Биле су нам то и добре провере пред старт Светске лиге, у којој ће сигурно бити много теже – каже Ковачевић, који жали због лакших повреда Лубурића и Јововића.
А на питање може ли Србија одбранити титулу у Светској лиги, каже:
– У нашој екипи сви пуцамо од оптимизма. Драго ми је да се и Атанасијевић вратио у тим после повреде и видело се у Загребу колико нам значи. Једва чекамо почетак турнира у Новом Саду, бранимо титулу, знамо да можемо и учинићемо све да, за почетак дођемо на фајнал-сикса у Бразилу. А тамо је све могуће – додаје Ковачевић.
Ово је практично ваша осма Светска лига и уопште осма сезона у сениорској репрезентацији, а имате само 24 године?
– Од кад сам ушао у репрезентацију, па до дана данашњег, могу да кажем само лепе ствари о игрању за национални тим. Дошао сам ту са 16 година, на позив селектора Колаковића. Све је то било ново за мене, јер су у репрезентацији тада играли Иван Миљковић, Бојан Јанић, мој брат Никола Ковачевић, па Милош Никић, Подрашчанин, Станковић, већ тада сви велики играчи. Неки су још ту, али се доста тога променило, од селектора до играча. Показали смо прошле године колико смо јаки и надам се новим успесима. У суштини, увек се радо сећам дана, кад сам био млад и учио фазоне и форе од старијих асова, како се понаша у терену и ван њега... – каже Ковачевић.
Упоредо са вама и годину–две касније, на велику сцену су дошли чланови генерација '91 и '93, који су у млађим селекцијама освојили све што се могло освојити.
– Атанасијевић и ја смо ушли 2010. године, као „пилићи”, права деца... – смеје се Урош.
– После нас су дошли Јововић и Лисинац, па Брђовић, Околић, Катић, Лубурић. У суштини, не бринем за нашу будућност. Она је дефинитивно светла. Пред нама су велика такмичења и велики мечеви.
Одлазим из Вероне
Какви су ваши даљи планови?
– У суштини, мењам клуб, али ћу остати у Италији. Треба знати да имам још годину уговора са Вероном, па мој нови клуб мора да плати и обештећење, што није занемарљиво. Нека име клуба још мало остане тајна, иако сам већ одлучио ком јату да се приклоним. У сваком случају, желим да одем у нешто амбициознију средину, у клуб који ће се борити за трофеје, иако су такви циљеви били везани и за Верону – додаје Ковачевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.