Milena Rašić, šampionka univerzuma, devojka koja je osvojila sve što je moglo da se osvoji!

3

Reprezentativna i klupska prvakinja Evrope, najbolja na svetu sa Vakifom, osvajačica Kupa Turske i bronzanih odličja u šampionatu Turske i svetskom Gran priju...

FOTO: N. Negovanović

Dobro je zapamtila Milena Rašić (27) godinu koja je za nama. I po rezultatskim uspesima i po brojnim povredama. Osvojila je četiri titule, jednu reprezentativnu i tri klupske. I još dve bronzane medalje. A doživela tri povrede, koje su je često odvajale od terena.

Ni sama ne zna šta da kaže posle jedne takve sezone. U miru Hotela „Kraun Plaza”, nakon Koktela OSS, ipak pronalazi reči za 2017.

Da mi je neko rekao da ću imati takvu sezonu, ne bih mu verovala. Rezultatski sjajna, zdravstveno katastrofalna. Pa opet sam stigla da se radujem svakoj medalji i svakom uspehu. Naravno i da tugujem u ono malo poraza, koje smo doživeli. Moja je sreća što igram sa tako velikim igračicama, i u reprezentaciji i u klubu. A videli ste kakvi su nam rezultati, kad svaka igračica daje sve od sebe! – podseća Milena.

Posle karijere ostaću u sportu

Pitali smo Milenu Rašić, čime bi volela da se bavi po završetku sportske karijere?

Iskreno nisam razmišljala o tome, imam 27 godina, a volela bih da igram odbojku, dok god budem mogla. U svakom slučaju, sebe vidim u sportu, u odbojci naravno...

Iznenadila se Rašićeva kad je čula podatak da su u 2017. godini, Vakifbank i reprezentacija Srbije, odigrali 79 utakmica i zabeležili 72 pobede!

Nisam znala taj podatak, ali znam da je bilo malo poraza i mi je svaki teško pao. Opet, pamtiću onaj od Brazilki u polufinalu Gran prija i od Galatasaraja u polufinalu plej-ofa. Ostale smo poraze uspeli nekako da nadoknadimo – kaže Rašićeva.

Koliko je uopšte lako, a koliko teško igrati u Vakifu i reprezentaciji Srbije?

Lako, kad znate ko je u terenu pored vas, kakve igračice. A teško, kad svaki meč morate da pobedite. Tip sam igrača koji ne voli da igra pod pritiskom, to mi stvara dodatnu nervozu. Više volim da uživam u terenu, onda, čini mi se i dajem više. Ali, taj osećaj morate sami sebi da stvorite, jer kad ste član Vakifa i reprezentacije Srbije, onda prosek ne postoji. Medalje i trofeji su normalna stvar – zaključuje odbojkaška „Kosovka devojka”, rođena 1990. godine u Prištini.

Toliko imate iskustva, pa nas zanima da li su vam nekada prva tri-četiri poena dovoljna da predvidite kako će se završiti utakmica?

Ponavljam, u ta prva tri-četiri ja osećam ogromnu tremu. Valjda sve dok ne dodirnem loptu, u napadu, bloku, ili na servisu. Što se tiče predviđanja, neke stvari vam budu jasne vrlo brzo, ali odbojka je čudna igra, preokreti su mogući. Ne oslanjam se preterano na te neke unutrašnje osećaje. Dok sudija ne odsvira kraj, nije gotovo!

Za reprezentaciju 225 mečeva

Impresivne su brojke i trofeji pored imena i prezimena Milene Rašić. Za reprezentaciju Srbije odigrala je 225 zvaničnih mečeva?

Mašala! – otelo se našoj Raši.

 – Onda, neka bude još toliko. Tu sam od 2009. godine, sa Evropskog prvenstva u Poljskoj i ne mislim tako rano da odlazim...

Na početku teksta pomenuli smo godinu punu uspeha, ali i povreda. Otkud toliko problema?

Nikad u karijeri nisam imala tri povrede za tako kratko vreme. Prvo mi je pukao mišić lista, tamo u završnici sezone, pa sam i propustila taj čuveni meč protiv Galatasaraja, kojeg smo na nesreću izgubili. Bilo je i problema sa leđima, zbog kojih nisam igrala kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Na kraju sam, na Kopaoniku, povredila zglob, pukla mi je kost... Ma, strašno! Nadam se da se takve stvari više nikada neće ponoviti i da sam u 2017. ispucala sve povrede. Satisfakcija su medalje, one leče sve rane! – kaže Milena.

Imate 27 godina i gotovo sve medalje sa najvećih takmičenja, odakle crpite motivaciju?

Jednostavno volim odbojku i to najbolje radim u životu. Uživam u svakom treningu, na svakoj utakmici, u društvu devojaka i članova stručnog štaba. A motiv su medalje i trofeji. Eto, nemamo odličje sa Svetskog prvenstva, prvi put ćemo igrati novu Ligu nacija. To su sasvim dovoljni razlozi da sa osmehom dođem na pripreme nacionalnog tima, po završetku napornih klupskih sezona. Jednostavno, uvek se nađe neki dobar razlog. Nikada se ne zasitim, uvek hoću više – priznaje Rašićeva.

Imate li vremena pored svih sportskih obaveza za privatan život?

Nađe se... Volim druženje, sada sam i srećno zaljubljena, priznajem. Što se tiče slobodnih dana u Istanbulu, provodim ih sa našim sportistima. Ima ih dosta. Pratimo i bodrimo jedni druge. Najbolje prijatelje iz Srbije čujem preko društvenih mreža.

Odete li u Istanbulu na neki sportski događaj?

Generalno sport pratim, ako ne preko TV-a, a ono uz pomoć rezultata i vesti. Volim da gledam košarku, naročito Fenerbahče sad kad igra Kalinić. Uvek je sjajna atmosfera, pune su tribine.

Koliko je važno vrhunskom sportisti da bar na trenutak odvoji misli od onog čime se profesionalno bavi?

U mom slučaju je izuzetno važno – dodaje Milena.

– Što se tiče hobija, volim da gledam filmove. Mislim da je dobro na par sati zaboraviti odbojku... Stres ispustite na neke druge ventile i onda puno lakše funkcionišete.

Zoranu Terziću zauvek zahvalna!

Primili ste u Beogradu i priznanje u ime Zorana Terzića, najboljeg trenera za 2017. u izboru OSS?

Imala sam priliku da razgovaram sa selektorom dan pre Koktela OSS i kad sam mu rekla da ću biti u Kraun Plazi, zamolio me je da primim nagradu u njegovo ime. To nisam mogla da odbijem – smeje se Milena i nastavlja:

O Terzi se već sve zna, svi ti uspesi u poslednjih par godina, govore kakav je on trener zapravo. Mnogo toga sam naučila od njega i zahvalna sam mu na svemu tome. Nadam se da će biti selektor još dugo, jer nas on najbolje poznaje i zna kako treba s nama, što nam je i donelo sve ove sjajne rezultate.

Kako se „borite” sa popularnošću, imate mnogo navijača u Srbiji, ali i širom Evrope i sveta?

Moja najveća podrška je moja porodica, koja gleda svaku utakmicu. U Turskoj imamo dosta navijača, naročito dece i njima smo pravi idoli. Lep je osećaj igrati u punoj sali, kakva je obično u Ligi šampiona. Ipak, volela bih da imamo i nešto više publike na mečevima domaćeg prvenstva. Tu smo u manjini, ako su sa druge strane Galatasaraj ili Fenerbahče, ali to je donekle i razumljivo, zbog njihove popularnosti u Turskoj – podseća Rašićeva.

Kako uopšte funkcioniše Vakifova mašinerija, na koji način je organizovan najbolji klub na svetu?

Sve je to na jako visokom nivou. Mislim da je Vakif jedan od najorganizovanijih klubova. Ništa se ne prepušta slučaju, sve je pod konac. Trenira se naporno, igraju veliki mečevi, stres je ogroman, ali zato imate kompletnu podršku. Oko vas su ljudi 24 časa, oni će vam ispuniti svaku želju, u cilju boljeg rezultata – dodaje Rašićeva, koja je već četiri godine članica Vakifbanka.

Kakva je saradnja sa stručnim štabom, kakav je trener Đovani Gvideti?

Stručni štab daje sve od sebe da nas pripremi na najbolji način, bukvalno za svaku utakmicu. Ne postoji mali i veliki meč. Što se tiče Gvidetija, on je jako dobar trener, poznaje odbojku. Ume da bude i temperamentan, da u nekim trenucima plane, ali sve sa razlogom. Dokaz njegovog kvaliteta su sva priznanja koja je osvojio.

I za kraj, kakve su vam klupske i reprezentativne želje u Novoj godini?

Sa Vakifom želim titulu i da ostanem što je mopguće duže u klubu. Sa reprezentacijom nove medalje i nova slavlja. Sebi bih poželela i dobrog zdravlja, a ovo ostalo će doći treninzima i dobrim utakmicama – zaključila je na kraju razgovora Milena Rašić.

Džu Ting je čudo
Od dolaska Kineskinje Džu Ting, Vakifbank ima neverovatnu podršku iz najmnogoljudnije zemlje na svetu.
Džu je čudo od devojke – kaže Rašićeva.
Neverovatna igračica, a tako mlada. Svima je simpatična, a u neku ruku i smešna. Sama ta njena pojava, kad pokušava nešto da ti kaže i objasni, izaziva smeh. Imam veliku sreću što sam s njom u timu.
Kakva je njena životna priča?
Iskrena da budem i ne znam mnogo o njoj. Znam da ima sestru. Do skoro nije pričala engleski, sada je to puno bolje, više nema prevodioca. U suštini je povučena, baš zbog te jezičke barijere. Kad imamo priliku da se družimo s njom, to je obično neka priča o odbojci, sa poznatom terminologijom.
Potom je Milena otkrila još jednu stvar, vezanu za Kineskinju.
Nisam nikad upoznala osobu koja više spava od nje! Imam utisak da joj ceo dan prođe u treniranju i spavanju. O njenoj popularnosti u Kini, ne treba trošiti reči. Svake nedelje, na našim treninzima su neki novi Kinezi. Zbog nje i mi dobijamo enorman broj pratilaca na društvenim mrežama. Pišu na kineskom, a shvatimo da je sve pozitivno kad stave neki simbol, obično srce... – nasmejala se Milena.

Komentari (3)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Grande Milena

Veliki covek,ljudina,humanista,humanista,humanista i devojka za primer.Ponosi se Srbijo.

Odgovori
Беранац

Мир Божји Христос се роди! Милени, пуно среће здравља у 2018. год

Odgovori
Lav

Bravo, uspeh je jos veci jer nije imala vetar u ledja, samo rad,rad i talenat!

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru