Истиче прва деценија играња Стефане Вељковић (28) у дресу репрезентације Србије. Некада суперталентована одбојкашица из Јагодине, несуђена манекенка (мама је тако хтела), сада чврсто корача одбојкашким дворанама и представља незамењив шраф у машинерији Зорана Терзића.
По многима, уз Тијану Бошковић, била је наша најбоља играчица на последњем Европском првенству. Лепотица и звер, епитети који јој припадају по свему. Изгледу и начину на који игра. Пуца од самопоуздања. Каже да се Србија у овом саставу не плаши никога, али да из претходних искустава добро зна где је место нашој екипи и како може да остане у планетарном врху.
– Ми смо већ више од једне деценије одбојкашка велесила, али кад сте шести, или седми на свету, то је код нас лош резултат. Знамо и сад где нам је место, трећепласиране смо на светској ранг-листи, актуелне смо првакиње Европе и не можемо да побегнемо од улоге фаворита у Јапану. Разлика између неких претходних такмичења и овог које је пред нама је искуство. Сада знамо како треба доћи до завршнице, што нисмо успеле да урадимо на последња два Светска првенства – сећа се Стефана.
Стефана Вељковић
Рођена: 9. Јануара 1990. у Јагодини
Висина: 190 цм
Позиција у тиму: средњи блокер
Мечева за репрезентацију: 207
Највреднији трофеји: ОИ – сребро 2016, ЕП – злато 2017, бронза 2015, СК – сребро 2015, ГП – бронза 2011, 2013, 2017, ЕЛ – злато 2010, УНИ – сребро 2009.
Клупска каријера: Поштар Бгд. (до 2008), Црвена звезда (од 2008 до 2010), Асистел Новара (од 2010 до 2012), Асистел Вила Кортезе (2012/13), Галатасарај (2013/14), Хемик Полице (од 2014 до 2018), АГИЛ Новара (од 2018).
О припремама на Палама, Вељковићева каже:
– Сад већ споро пролазе дани, јер се заиста пуно ради. На срећу, све смо здраве, упале су иза нас, полако обраћамо пажњу на детаље. Што се тиче самог боравка овде, искрено, нисам очекивала да ће баш све овако да изгледа. Мислила сам да је у питању планина, као што су Копаоник, па и Јахорина, на којој смо биле. Очекивала сам неки велики Хотел, а дошле смо у „Џет сет”. Од почетног шока, све је на крају постало прави хит! Не бисмо мењале „Џет сет” ни за шта на свету. Смештај је добар, људи прељубазни, то нисам никад осетила у животу! А храна? Па, боља него код куће. Све у свему, чиста десетка!
Већ сте поменули паклене тренинге. Јак је ритам, три дана се вежба по пет, па и шест сати, а онда је један слободан?
– Па добро, знале смо шта нас чека. Нема ту ничег посебног, или другачијег, у односу на неке претходне године. Знамо да се припремамо за Светско првенство, које је заиста велико такмичење. У суштини, ништа занимљиво се не дешава, уморне смо, теретана, дворана, све већ знате!? Присутне су ситне повреде, али и то се у ходу решава.
Светско првенство је огроман изазов?
– Искрено, још не размишљам конкретно о ривалкама, не знам ни против кога играмо први меч. За нас је важно да останемо здраве, да смо физички и психички спремне за све напоре који нас тамо чекају. У том случају, верујем да ћемо направити најбољи могући резултат.
Прогноза?
– Нисам неки прогнозер, увек кад кажем нешто, то не буде тако. Не волим да обећавам, али се сећам да сам прошле године, пред Европско првенство, имала неки добар предосећај. Знала сам да можемо нешто велико да урадимо, што се и догодило касније у Азербејџану. Мислим да ћемо и ове године бити у стању да изненадимо. Не само себе, већ и цео свет!
Пред вама је треће Светско првенство, чега се сећате са прва два?
– Искрено, ничег посебног! Била сам у Јапану 2010. једна од најмлађих. У Италији пре четири године нисам играла нешто посебно добро. Светска првенства су дуга и исцрпљујућа такмичења, психички је тешко. Смењују се утакмице, побеђујете, губите и нон-стоп трпите одређени притисак. Морате доста тога да урадите, како бисте стигли до крајњег циља.
Лакше је поред Срећка
Силно се обрадовала Стефана Вељковић доласку одбојкаша Србије и дечка Срећка Лисинца.
– Сваки тај детаљ ми пуно значи. Сваки минут проведен са њим је тона енергије и снаге, коју после потрошим на тренинзима. Надам се да ће и њему први дани припрема пасти мало лакше, док сам и ја ту. Видећемо се још мало у Београду, а од првих дана септембра свако креће на своју страну. Надам се обоје по медаљу – рекла је Стефана.
Поново Јапан?
– Од тог чувеног Светског првенства из 2006. године, често смо путовале у Јапан. Тако далеке дестинације, више нам нису баук. Штавише, сада се сјајно осећамо у Јапану, знамо и људе, имамо доста пријатеља. Већ смо као домаће – каже Стефана.
О ривалкама нисте потрошили ни реч?
– Остали тимови, чини ми се да су за по неку играчицу слабији у односу на пре. Наравно, ту су Кинескиње, Американке и Бразилке, а од екипа које могу да изненаде, Русија, Италија, Холандија и Турска.
А имате ли утисак да је ова Србија једна од најјачих икада, сада и са Мајом Огњеновић?
– Можда то иде с годинама, али ја сматрам да ћемо у Јапану дефинитивно имати једну од наших најбољих екипа у историји! Неки дан ме неко питао „да ли нам је недостајала Маја”? Мени јесте, и играчки и људски и на све друге начине. Али, и девојке које су биле ту, су на прави начин надоместиле њено одсуство. Пресрећна сам што се вратила и што ћемо поново играти заједно. Чини ми се да смо сада баш комплетне...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.