Преминуо прослављени одбојкашки тренер Лазар Гроздановић

3

Био је селектор репрезентације која је 1995. године освојила треће место на Европском првенству у Атини, затим била трећа на Олимпијским играма у Атланти 1996. и Купу изазивача те године у Јапану, као и 2000, када је на Олимпијским играма у Сиднеју освојена златна медаља

ФОТО: ossrb.org
Прослављени одбојкашки тренер Лазар Гроздановић преминуо у Београду после кратке и тешке болести у 85. години, саопштио је Одбојкашки савез Србије. 
 
Лазар Гроздановић је рођен у Јелашници, код Ниша, а у Београду је дипломирао на Филолошком факултету и био професор српског језика и књижевности.
 
Одбојку је почео да игра у Радничком из Београда, с којим је 1950. био јуниорски првак Југославије. Из тог клуба је с целом екипом прешао у Железничар из Београда, у којем је играо готово целу каријеру (до 1965) и био првак Југославије 1964, када је та екипа освојила првенство без иједног пораза.
 
Играчку каријеру је завршио у Црвеној звезди 1966. године, која га је ангажовала за тренера јуниора и јуниорки.
 
Први успех у новој улози био је тријумф одбојкашица Црвене звезде у првенству 1969. Водио је и мушку екипу Црвене звезде, а 1971. је прихватио понуду ГИК Баната из Зрењанина, с којим је 1972. освојио првенство државе за одбојкаше. 
 
Тај успех је поновио и 1978. с Партизаном из Београда (1977 – 1981). 
 
Био је тренер Војводине из Новог Сада (1982 – 1984), Колубаре из Лазаревца (1986 – 1988), а касније и Милиционара из Београда (1998 – 2000).
 
Најдубљи траг је оставио као селектор одбојкаша. Репрезентацију је самостално почео да води 1972. 
 
На Медитеранским играма у Алжиру 1975. године је са Југославијом освојио златну медаљу, а затим на Европском првенству 1975, чији је домаћин била Југославија, освојена је бронза што је била прва медаља с једног од највећих медјународних такмичења за југословенску мушку одбојку. 
 
Лазар Гроздановић је други мандат као селектор имао од 1980. до 1983. Био је селектор репрезентације на првом учешћу на Олимпијским играма 1980. у Москви.
 
Трећи пут је преузео репрезентацију 1986. 
 
На Универзијади 1987. године у Загребу је Југославија заузела прво место. 
 
Тада је у репрезентацију увео играче, који су по укидању забране да српске екипе учествују у међународним такмичењима, одиграли кључну улогу у периоду за који може да се каже да је златно доба српске одбојке. 
 
Био је селектор репрезентације која је 1995. године освојила треће место на Европском првенству у Атини, затим била трећа на Олимпијским играма у Атланти 1996. и Купу изазивача те године у Јапану, као и 2000, када је на Олимпијским играма у Сиднеју освојена златна медаља.
 
Добитник је Октобарске награде града Београда 1996. године.
 
Датум сахране Лазара Гроздановића биће објављен накнадно.

Kоментари (3)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Rambo

Koja LEGENDA. Mozda i najveca u srpskoj odbojci, jer je gospodin Grozdanovic bio rodonacelnik nase reprezentacije u odbojci devedesetih nakon sankicija i pre toga jos u SFRJ! Njome smo iznedrili vrhunske igrace za vece svetske lige drzavna prvenstva... VELIKO HVALA ovoj LEGENDI ODBOJKE!

Одговори
Antilegenda

Prave reči! Uspeo je da u sezoni 1971/72. postane prvak Jugoslavije vodeći ekipu GIK Banata iz Zrenjanina, tačnije Kleka jer su svi igrači bili iz tog malog sportskog sela pored Zrenjanina, što spada u prave sportske kuriozitete. Neka mu je večna slava!

Одговори
007

Saučešće porodici začetnika uspeha YU odbojke Lazara Grozdanovića koji je doživeo i uživao u 25 zadnjih g da najlepši ekipni sport od malog postane kod nas VELIKI i da smo VELESULA U ODBOJCI otiišao je noć posle pobede jednog od klubova koje je vodio naše i njegove Vojvodine u kvalifikacijama za LŠ od 3 2 nad Mladosti u zg.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру