ЖУРНАЛ 30 ГОДИНА СА ВАМА - Боричић: И одбојка има Месија - Тијану Бошковић

2

Мени је од свих спортских медија најдражи Журнал, волео бих да буде још више одбојке. Желим Журналу када буде славио педесетогодишњицу, да се и даље осећа млад и да буде много јачи него данас!

Пише: Александар Боричић

Нисмо имали ништа тако да је лако да се човек сети, времена кад смо почињали. Чак ни опрему нисмо имали. Стара држава се раслоја-вала, нисмо знали ко су нам играчи, ко ће да игра за нашу Југославију.

Неки су размишљали да ли да остану или да оду у нову државу. Имали смо и ситуација да играчи којима су отац и мајка Срби нису могли да добију пасош. Ни савез практично није постојао, после распада државе свако је отишао на своју страну и генерални секре-тар Слободан Милошевић је остао сам.

Почели смо онда да се скупљамо, идеја је била да се клубови из Србије и Црне Горе удруже и направили смо ново руководство, које је од почетка правило контакте. Највише смо Милошевић и ја обилазили и контактирали, договарајући се како да кренемо.

Били смо у ембаргу, без права да играмо. Морамо да се сетимо две ствари. Прве, да нам је Одбојкашки савез Грчке помогао да незванично одиграмо две утакмице на острву Сирос, то је било неко прво окупљање.

Зоран Гајић, нови тренер репрезентације, имао је измешан састав са нешто старијим играчима из генерације Дејана Брђовића, Жарка Петровића, Владимира Грбића, Бобе Ковача...

Друга је велика борба да бисмо уопште почели да играмо. Мали део сваке медаље у историји припада и Мајклу Масандересу, да њега није било не бисмо могли да се такмичимо.

Својим лобирањем је на састанку успео да нас убаци као 17. репрезентацију у квалификације. Јако смо тешко поднели највише због трошкова. Сви су тражили да платимо трошкове, што смо и успели.

Прва утакмица је била у фебруару 1995. године, у Копенхагену, напољу, уз пренос на телевизији, захваљујући великом залагању Марка Марковића, нашег пријатеља и пријатеља спорта.

За нас је Журнал био нешто ново, преко Зорана Поповића смо успели да се мало више чује за одбојку, до тих година одбојка није била ни на телевизији. Откад сам се родио прво сам читао Спорт и Политику, наравно отпозади, па сам тек онда ишао да доручкујем.

Журнал се појавио као једна од великих нада и одбојка је имала и две стране, што заслужује, јер имамо светског првака јединог у тимском спорту, европске прваке у обе конкуренције. Имамо светске бисере који су много познатији ван Србије, него у Србији.

Волео бих да Журнал више да посвети пажњу најбољим играчима и играчицама који из оправданих разлога не играју у Србији. Једна Тијана Бошковић, више пута сам то истицао је одбојкашки Меси. Имамо доста светских звезди - Мају Огњеновић, Милену Рашић, Бранкицу Михајловић, Срећка Лисинца, Александра Атанасијевића...

Сваки спорт је леп, али за разлику од индивидуалних, овде некако увек имате комуникацију од пионира и ту се ствара пријатељство, као у основној школи. Тако се у одбојци и решавају много лакше проблеми на и ван терена.

На и ван терена се водила велика борба, али опет на крају сви седнемо заједно и гледамо како и шта да унапредимо, уз велике проблеме које имају клубови у свим тимским спортовима.

Најбољи пример је да је само Војводина учествовала у Европи минуле сезоне од седам клубова колико је било за нашу земљу. И ту је сада Савез направио сјајан потез да има подршку државе.

Влада Србије је донела одлуку о финансирању за учешће у Европи, то је први корак. Важна је оваква подршка јер клубови добијају стабилност. Лига шампиона јесте скуп пројекат, међутим, ЦЕВ и Челенџ куп су надохват руке.

Могуће је да опет нека екипа буде на подијуму, као што је била Војводина, женска Звезда.

У одбојци је изузетно важно да се постави респект између нас. Само људи који су покушали да буду солисти, нису се уклопили у нашу средину.

Где год да се сретнемо у свету, играчи, играчице прилазе, ценимо, поштујемо једни друге и све чинимо да одбојка буде боља.

Савез на челу са председником Зораном Гајићем направио је велики помак и надам се да ће да заврше планове, подигну одбојкашки центар и тако омогуће да одбојка буде још стабилнија и да донесе још медаља. А врло близу су реализације.

Сви су се жртвовали и ако само кажем да је Боба Ковач дошао авионом да би играо у Шведској и одмах се вратио у свој клуб. Све је било подређено респекту унутар екипе, нико није инсистирао на томе ко је јачи.

Полако смо напредовали, дошле су Олимпијске игре у Атланти 1996. године и прва медаља, па у Холандији сребрна медаља, па златна олимпијска медаља, па злато у Острави на Европском првенству.

Имали смо генерацију која је играла у иностранству. Дошли смо на светске висине, Олимпијске игре у Сиднеју постале су свети-оник, када смо одбојкашком свету показали колико је јака одбојка код нас.

Кренули смо и са женском репрезентацијом. На почетку је било тешко, није било улагања, али доласком селектора Зорана Терзића ствари су постале озбиљније.

Из Шефилда смо 2005. године стартова-ли из најниже групе, одмах 2006. дошли до прве медаље на Светском првенству у Јапану и после освојили сребрну медаљу на Европском шампионату у Луксембургу 2007.

Тако је кренула женска селекција. Били смо поносни и 2011, када су обе селекције биле златне на Европском првенству, исто се поновило се и 2019.

Надам се да ће уз велики рад и улагања резултат, уз разумевање и поштовање, да се може резултат да се одржи у наредном периоду.

Кренуло је бомбардовање 1999. године и председник Светске федерације господин Акоста донео је одлуку да нас суспендује, јер смо били у обавези да организујемо Светску лигу, а ми нисмо могли.

Опет смо имали сјајну комуникацију са Одбојкашком федерацијом Грчке, и дошао сам на идеју да пошто не можемо да играмо код нас да одиграмо у Атини.

Али, Светска федерација није дозволила. Председник федерације Грчке, наш велики пријатељ је разговарао и одобрио. Међутим Светска федерација поново нас је одбила.

Међутим, ако не одиграмо сваку утакмицу и добијемо по бод, не идемо на Европско првенство у Беч 1999. Тада сам заказао састанак у Женеви са нашим великим пријатељем Ролфом Андрезеном, председником Европске одбојкашке конфедерације и Акостом, председником Светске федерације.

Међутим, Милошевић и ја нисмо добили визу, састанак је прошао и звао је Немац Андерезен и питао: „Зашто нисте дошли? ” Кажем: „Нисмо добили визу”. Питао је: „Где можете без визе?”

Опције су биле Мађарска и Бугарска. Њему је одговарала Софија због још неких састанака. Кренули смо тај дан колима, али са само десет литара горива.

Ишли смо споредним путевима под бомбама, Ћуприја је тада бомбардована, да скинемо суспензију. Дошли смо до границе, али нисмо могли да уђемо у Бугарску.

Међутим, и ту се показало право пријатељство. Председник Савеза, Валентин Зајаков, који је био и у Влади, дошао је на границу, обезбедио састанак и скинули смо суспензију.

Отишли смо после у Беч и освојили бронзану медаљу. Било је доста таквих ситуација, али изгурали смо, били јачи и много признатији.

Није велика прича када желите да направите један план, ово није била помоћ Европске одбојкашке конфедерације Одбојкашком савезу Србије, већ инвестиција. Када имате средства можете или да их потрошите или да их инвестирате.

Захвалан сам свим људима који су сарађивали са мном, који схватају да стално мора да се инвестира. И када сте шампион, увек је неко против вас, што је и нормално.

Имамо добре реакције Савеза, клубова, тренера, играча, желимо да инвестирамо како би клубови и репрезентације имали боље услове.

Надам се да ће публика да испрати женску репрезентацију Србије и такве шампионке на Европском првенству 2021, можда опет стану на постоље са новом медаљом. Свака медаља је велика и нека се понови 2011.

Имамо и квалификације за 2021, расправљамо о условима због ове пандемије и пажљиво комуницирамо са свим државама. Почели смо и разговоре са организаторима, најважније је здравље играча и публике.

Једно је када играш са публиком, а друго када играш без публике, медијске заступљености, спонзора и све то заједно је јако важно. Ове године не знамо каква ће да буде ситуација са европским такмичењима и колико ће клубова да буде спремно да игра.

У Лиги шампиона неће бити проблема, јер имају велике буџете. Гледамо колико ћемо да имамо пријављених и како да организујемо за остале, поготову Челенџ колико ћемо имати...

Следећи корак је да буде све боље и боље, све јаче, а то захтева пре свега, да највеће федерације схвате да је највећи циљ да одбојка буде боље вреднована.

Кључ успеха је у томе да волите оно што радите, да волите фамилију којој припадате и да имате позитивну енергију и када дођу проблеми да се не реагује одмах, да не кажете да је немогуће, него да је могуће. 

Мени је од свих спортских медија најдражи Журнал, волео бих да буде још више одбојке. Желим Журналу када буде славио педесетогодишњицу, да се и даље осећа млад и да буде много јачи него данас!

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
JIMMY DŽEZ

Svaka čast gospodine Boričiću što ste sve postigli sa reprezentacijama Srbije.Tijana jeste odbojkaški Mesi ali šteta što niste i njenu sestru doveli da igra za Srpsku reprezentaciju.Mali korak iza Tijane je i Maja Ognjenović ali i Brankica Mihajlović,Rašićka, kao i Silvija Popović.Napravili ste čudo zajedno sa Terzićem od ženske odbojke.Neka se to čudo i nastavi sa Bušom,Katarinom Lazović,Aleksićkom,Minom Popović.

Одговори
Hi

I Melisom Vargas

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру