Маја Огњеновић, једна од најбољих одбојкашица у историји, поново се вратила у Турску. Одмор је репрезентативки Србије изузетно пријао, али дошло је време да се одазове позиву Вакифбанка и стартује са припремама.
Европска и светска првакиња, као и олимпијска вицешампионка из Рио де Жанеира, тренутно ужива у дресу гиганта из Истанбула.
Под диригентском палицом стратега Ђованија Гвидетија, српски техничар „магичних прстију” напорно ради, спремајући се за предстојеће изазове. Каква је атмосфера у клубу по повратку у Турску?
– Било је чудно свима. По први пут смо једва чекале да дођемо, што није карактеристично због мањка слободног времена који нас прати готово сваке сезоне. Свака од нас је чекала да почну припреме, неко дешавање. Мени се нешто налик овој паузи десило 2017. да се не враћам уназад, али сам и тада била у обавези да дођем на почетак клупских припрема – присетила се 35-годишња Маја Огњеновић, златна карика Зорана Терзића, селектора Србије.
Како изгледа рад на самом почетку?
- Радује ме да имамо времена за праве припреме. Ова ситуација није уобичајена. Сада клубови почињу припреме са комплетним тимовима. Нема више нека девојка ће да дође због обавеза касније… Свакo од нас ће да се посвети од првог до последњег дана. Почеле смо у нормалном ритму. Испоставило се да смо стварно рaдиле. Нико није четири месеца био без тренинга. Нисмо дошле ни са вишком килограма и тренер Ђовани Гвидети ми је рекао да га то радује – наставила је у истом даху.олико сте задовољни урађеним за овај кратак период?
- Американка Мишел Барч и ја смо одрадиле пет тренинга дошле смо недавно. Остале раде већ десет дана. Неки ритам који нисам очекивала. Уводни део зна да буде досадан. Наравно, има и технике, рада на кондицији, што је за мене изненађујуће.
Кад званично почиње сезона?
– Петог септембра је прва утакмица – истакла је Огњеновићева и прокоментари-сала највиши ранг у Турској:
– Беспотребан је број од 16 екипа, заиста огроман број утакмица. Било је приче да ћемо да будемо подељени у две дивизије, али ништа од тога. Ипак, деценију уназад једно je од најјачих првенстава у Европи. Највећа имена су овде. Можда је мана, што постоје три или четири противника који су врхунски, док су остали слабији ниво. Са друге стране, мислим да је то чињеница која треба да радује, показатељ да у тим екипама које су у врху, има места за најбоље одбојкашице, пре свега за наше девојке... Слађана Мирковић је отишла у Езачибаши. Није то мала ствар.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.