Анортозис слави титулу и Краљевчанина Aлександра Бошковића!

Његов отац Душан Бошковић, родоначелник краљевачке одбојкашке школе и оснивач Рибнице, пренео је своје најбоље наследнику, који је преданим радом и великим трудом успео да изађе из сенке признатог и познатог оца.

Пре скоро две године Александар Бошковић је стигао на Кипар и постао тренер женске екипе Анортозиса.

Био је то велики изазов, јер је овај познати клуба са рајског острва, пет година чекао на титулу.

– У првој години сам се упознавао са ситуацијом у кипарској одбојци, учио језик, трудио се да се снађем што боље. Резултатски, прва сезона је била добра, били смо четврти у првенству и играли финале Купа. Имали смо и младу екипу, што је био добар полаз за ову сезону, коју смо окончали на најбољи могући начин – прича Бошковић.

Захвалност Милану Жарковићу

Не заборавља Ацо Бошковић да помене ко је најзаслужнији што је он тренерски пут наставио на рајском острву.

– Велика захвалност Милану Жарковићу. Он је институција на Кипру, његово име отвара сва врата, његова се овде цени и поштује. Жаре је оставио неизбрисив траг у кипарској одбојци и да није било њега не бих ни ја сада брао ловорике на Кипру. Повезани смо тим краљевачким генетским одбојкашким кодом. Освојена титула је делом посвећена и њему, да зна да није погрешио.

Анортозис је коло пре краја освојио пет година чекану титулу, што је међу ватреним навијачима изазвало праву еуфорију.

– На Кипру је специфичан систем такмичења. У првом делу сезоне играју свако са сваким, а онда се лига дели, где се прва четири тима боре за титулу. Ми смо у мину лигу ушли са прве позиције, али са истим бројем бодова, као другопласирани и трећепласирани и нешто бољом сет разликом. Завршницу смо одиграли врхунски, много боље од осталих и то је допринело да коло пре краја и теоретски обезбедимо прво место. Искрено, то је огроман успех и сатисфакција, како за људе који воде клуб, тако и за мене као тренера и све играчице. Много труда и енергије смо уложили у све ово.

Анортозис је признато име и ван граница Кипра?

– Клуб је основан још 1911. године. Некада је био на територији Фамагусте, дела острва који је сада под турском управом. Анортозис је једно од највећих спортских имена на Кипру. У саставу Спортског друштва је много клубова из скоро свих спортова и сви су вишеструки прваци. Анортозис је велика традиција, клуб који изазива респект у овом делу Старог континента – додаје Бошковић.

Титула и Ивану Тодоровићу!

Да српска одбојкашка прича на Кипру ове сезоне буде потпуна, потрудио се Иван Тодоровић (36), дугогодишњи ас Рибнице и прекаљени интернационалац, који је свој други одлазак на рајско острво обележио и другом титулом.

Наиме, са Пафијакосом је први пресекао циљну врпцу, јер је у завршници плеј-офа, клуб из Пафоса славио против браниоца титуле, Омоније, резултатом 4:1 (пренели су две победе из лигашког дела).

После 12 година, Пафијакос је освојио шампионску круну, а Тодоровић сада има титуле и са Саламином и са клубом из Пафоса.

У кипарској женској одбојци нема наших играчица, нема ни тренера, осим јунака ове приче?

– За разлику од мушке одбојке, где смо више заступљени, у женској нема српских играчица и тренера. Максималан број странаца у екипи је три, тако да свака екипа користи ту могућност и то су водећи играчи у кипарским клубовима. Сезону смо почели са дизачем из Венецуеле, примачем из Естоније и јако добром Бразилком Жулијаном Каетано Серафим. У мини лиги смо ангажовали и Хрватицу Мају Буразер, на позицији коректора. Показало се да смо ове године направили најбољи избор.

Остајете ли на клупи новог првака Кипра?

– Имам уговор још годину дана, а после ћемо да видимо. Лепо ми је на Кипру, ту сам са породицом, деца овде иду у школу. Волео бих да останем и дуже, али то се у овом послу никада не зна – закључује Александар Бошковић, тренер који је после пет година донео титулу првака кипарском Анортозису.