Почетна / Одбојка / Супер лига

Слађана Ерић: Играћу док тело буде слушало

Слађана Ерић, ведета Уба, отворила душу о повратку на терен, енергији првакиња Србије, Лиги шампиона, разговору са Весном Читаковић и најболнијој теми, губитку оца
ФОТО: ЦЕВ

Разговор са Слађаном Ерић, на путу од Бијељине до Уба, био је прави емотивни ролекостер. У дану када је оцу Будимку давала годишњи помен, имала је 38-годишња играчица Уба, дама са богатом домаћом и иностраном каријером довољно снаге да исприча и „оголи душу“.

У разговору за  Спортски журнал открила је где је била годину и по дана, како је одлучила да се врати, зашто Уб, ко јој је највише помогао и какве то тајне крије свлачионициа. Дотакла се и Лиге шампиона и утакмице, последње у E групи против Њиређхазе, која се игра данас од 18 часова у Мађарској

- Није ме било али сам све свреме тренирала и током ванредног стања – као из топа ће Слађа. – Хвала Шћепи (оп. аут. Жељку Шћепановићу) из Визуре, тренирала сам са њим све време у ВИП-у. Било је и тада понуда, искрсла је Јужна Кореја, била сам спремна да идем. Али онда су почеле перипетије, затварање граница, како из Босне где сам боравила у Србију.И у свему томе та најболнија ствар и трагедија која ме је задесила. Болест оца и.. - застала је Ерићева на тренутак.

Отац Будимко и она су били тандем који се борио до краја:

- Децембра су ми рекли доктори да је тати преостало још неколико недеља. И тако је и било. Прогнозе су биле две недеље, али ето, успели смо мало дуже. Умро ми је на рукама. И ту трагедију носила сам и носим. И тешко се мирим. Болна и тешка прича. Потом мајка која одлази у болницу. И после тога дани као да су стали, два татина брата су одмах за њим преминула, потом и трећи стриц. Многи то разумеју, а многи не и не тражим. Али моја одлука је била да останем уз породицу, уз мајку и да у том тренутку заборавим на одбојку. И поносна сам на своју одлуку!

ТРЕНЕР ЈЕ ВОЂА, НАУЧИЛА ЈОШ КОД ТЕРЗИЋА

Иако је најстарија код дама у Лиги, иако може да се носи и са момцима истог годишта попут Бјелице, Петковића, Баранека, Јанковића, иако је жаргонски зову „кева за савете“, кодекс Слађане Ерић је јасан:

- Константно говорим девојкама да морају да слушају тренера Маријану Боричић, да све што каже  је тако. Дошла сам као најстарија, најисксунија прошла цео свет, освојила све што се могло освојити што се тиче клупске, фале ми репрезентативни трофеји и Лига шампиона, коју нисам успела. Али ја још не одустајем од тога (смех). Шалу на страну. Тако сам научена још од Зорана Терзеића, тренер је вођа, ми смо играчи који све што је он замислио треба да испоштујемо на терену. Водим се тиме од првог дана када сам потписала уговор са Звездом до сада.

Занимљиво, упркос тешком периоду, следећи корак је био повратак у Београд?

- После четири месеца од смрти, дошла сам у Београд и наставила да тренирам. И то са људима које сам већ поменула, који су разумели моју трагедију, који су чинили све да што пре превазиђем болне тренутке. Уследио је позив из Румуније у мају, али просто у глави нисам била спремна, нисам могла да пресечем. Одлучила сам да се вратим у Бијељину, поново тренизни са мушким и женским клубом Радником, мојим матичним, са тренером Мирославом Мићићем, његовим сином Борком, тренером мушког тима Дарком Манојловићем. Сјајни су и њима огромно хвала. Ујутру теретана, увече тренинзи . Већ се ближио децембар, прелазни рокови за Европу малтене готови, а мој нови здравствени пех и пауза од месец дана. Почетком јануара сам добила зелено светло да могу поново да се посветим припремама. 

Водила се средњи блокер по вокацији, по потреби једнако добра и као коректор, позиција коју је играла и у Визури сада и у Убу, да све лоше у животу што јој се десило, на крају се добрим врати:

- Све време разговарала сам са Весном Читаковић. Требало је чак и код ње у клуб да одем да помогнем, то ми је била опција.  Прво њој као пријатељу да помогнем, онда као играчу. Размишљале смо шта је најбоље за мене.

Уб тражи коректора, занимљиво звучи?

- Одлучила сам да их назовем и да сам спремна да им помогнем. Урадила сам праву ствар. Са тренером Маријаном Боричић сам се чула, са господином Дарком Глишићем, који је подржао одлуку тренера, и у најкраћем могућем руку обезбедио све могуће услове. Невероватно како сам и примљена, колико је све организовано и на нивоу.

У свом стилу, жена „лавица“ што прати Ерићеву већ децеијама, спаковала се и:

- У 10 ујутру сам обавила разговор у 13 часова већ била у ауту на путу за Уб, увече на тренингу. Била је тајна, једино је капитен Љиљана Ранковић, са којом сам се дописивала и са којом сам  играла у Визури, освајале толико тога, знала. И наравно, Анђела Веселиновић, познајем и њу, остале су биле са друге стране мреже.

Страх, да ли је постојао или?

- Јесте. Хвала Љиљи Ранковић која је толико лепо причала о мени, да им треба неко попут мене. Веровала је и знала, каква сам и у, и ван терена.

Први сусрет са девојкама?

- Улазим у свлачиониу, да ли су ме замишљале као намргођену или..Не знам. Ушла сам с осмехом, загрљаји, пољупци, звучи као фраза, али као да се знамо сто година. Мислим да је то био тренутак који је преломио све, када су виделе колико сам срећна што сам дошла ту. Енергија је та која нас води, осетила сам од прве до последње, од оне најмлађе која има 18 до најстаријих девојака. Верујем и оне мене. А управо атмосфера креће из свлачионице, са тих заједничких кафа, ручкова, и то преносимо на терен. Једино и право решење за резултате и успехе екипе.

А прича о крунама шампионки?

- Рекла сам девојкама, круне су вам се мало накривиле, исправите их и ходајте пуне самопоуздања као шампионке, то је кључ за победе.

Уб, одбрана титуле и Ви?

- Не било коректно да кажем, јер скоро сам дошла, да се осваја титула и дајем помпезне изјаве. То јесте циљ, али ове сезоне је лига толико јака. Није као раније, играју две екипе,боре се за трофеј и све је јасно. Ове сигурно да ће се четири, пет екипа умешати.

Последње али не и мање битно, Лига шампиона. Завршавате је данас утакмицом против мађарске Њиређхазе?

- Ова екипа је заслужено у Лиги шампиона, победила је све и пласирала у групну фазу. Представљате Србију, свој клуб, утакмицу гледа цео свет, много значи! Победили смо ту екипу код куће. Не видим разлог зашто не и сада на опроштају. Права приика да одиграмо лепо, плус следи нам утакмица против Лајковца у првенству.

Колико ћемо Вас у још гледати на терену?

- Нећу да кажем збогом. Није ме било годину и по дана, доста сам ствари пропустила што се тиче одбојке. Док ме тело буде слушало, да скочим, ударим лопту, бацим се, бићу ту. Док будем инспирација младима  и ако ми то буде задатак у екипи, своју мисију сам испунила.

(ЦЕО ТЕКСТ можете да прочитате у данашњем штампаном или ПДФ издању Журнала)

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Realno
Uzicu bi mozda i pomogla,Ubu nema pomoci dok god je Marijana na klupi.
Šarena laža
Čekajte ljudi, polako... Mnogo je nelogičnosti. Nije sigurno vedeta Uba ako je suditi po statistici. Uglavnom ne igra a i to malo što igra, brojke i učinak su mizerni. Čitaković joj mnogo pomogla, savetovala i zvala u Užice, odjednom se okrenula Ubu??!! I još navodi da ih je sama pozvala! Ne zvuči nimalo prijateljski. Itd, itd.... Odbojci je potrebna zdrava priča, afirmativna a najviše istinita.
@Mrki
Nebitno da li je neko voli ili ne,nego je covek 100% u pravu.
Mrki
Šarena lažo, nije lepo kako komentarišeš....Devojka je pravi igrač i čovek, voleo je ti ili ne....sve pohvale Slađani, i nastavi samo dok god osećaš ljubav ka odbojci, a mlade devojke mogu mnogo da nauče i da se ugledaju na Slađanu....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.