Почетна / Одбојка / Супер лига

Љиљана Ранковић: А хтела сам да престанем са одбојком

Љиљана Ранковић је једна од ретких играчица у Винер штетише Супер лиги која је у истом клубу седам година, не рачунајући једногодишњу позајмицу

У Визуру је ова Ваљевка дошла са само 14 година, по завршетку основне школе, а да је вредело улагати у њу показале су наредне сезоне.

И поред чињенице да је имала проблема са повредама и да је чак у једном тренутку озбиљно размишљала да дигне руке од одбојке. Но, сада је све сасвим другачије.

Визура је већ на старту нове сезоне освојила (одбранила) Супер Куп Србије, а проглашена је и за првог фаворита за преостала два пехара, шампионски и онај у Купу.

Супер Куп је од сва три трофеја можда и најмање битан. Наш следећи циљ је да будемо прве у лигашком делу шампионата и да потом у плеј-офу одбранимо титулу. Али, велика жеља нам је и трофеј Купа Србије, који нисмо успеле да освојимо претходне сезоне – рекла је Љиљана Ранковић.

Као највеће ривале примач сервиса Визуре издвојила је два тима:

Спартак из Суботице и Црвена звезда, тим редом.

Претходна сезона је она коју ће Љиљана дуго памтити. Визура је остварила сарадњу са Партизаном, чији је префикс тада носила, а клуб са Тошиног бунара освојио је Супер Куп, а потом и шампионску титулу. Пред почетак те сезоне, Ранковићка се вратила са једногодишње позајмице из крагујевачког Смеча 5.

Та сарадња са Партизаном, као и са тренером какав је Дарко Закоч, био је велики изазов за све девојке у клубу, па и за мене. Разговарала сам тада са предсдником клуба Радојичићем, и није било дилеме око повратка у Визуру. То никако нисам желела да пропустим. Иза мене је сада годину дана квалитетног рада, освојена титула и слободно могу да кажем најбоља сезона у каријери.

Одлазак у Крагујевац се по Љиљану испоставио као сјајан потез.

Звао ме је Дејан Брђовић, који је испричао за читав пројекат са Смечом 5, знала сам да ћемо имати добру екипу. Искрено, било је то дивних годину дана, имале смо сјајне услове, одличне тренинге, саиграчице су биле супер, па смо избориле улазак у Супер лигу.

Пре тога је Љиљана дуго тражила своје место под сунцем у Визури. Њен развој је умногоме пореметила и тешка повреда скочног зглоба, због које је морала на операцију. Уследила је наравно дуга пауза.

Тада сам размишљала и да завршим са одбојком. Чак су ми и поједини доктори рекли у први мах да нема ништа од мог професионалног баљења спортом. На срећу, није било тако, све сам издржала, имала подршку људи у клубу и исплатило се.

За разлику од неких других прича, где родитељи усмеравају децу да се баве одређених спортом, Љиљана се на тај корак одлучила сама. И то у дргом разреду основне школе, у родном Ваљеву.

Била је то 2000. година. За време Олимпијских игара у Сиднеју, где је наша мушка репрезентација освојила златну медаљу, заволела сам овај спорт. Потом сам рекла родитељима да ћу почети да тренирам обдојку. Иако сам пре тога желела да се бавим фудбалом.

У Ваљеву је увек било прегршт добрих одбојкашица, што је јасан показатељ да се у тој средини одлично ради. Србијанка је постизала запажене резултате, а Љиљана Ранковић је у петом разреду школе већ била у првом тиму, а у шестом је и заиграла!

После кадетског првенства државе у Чачку, ловци на таленте су између осталог у свом тефтеру убележиле и име црнокосе девојчице из Ваљева. Уследиле су понуде Визуре, Црвене звезде и Поштара.

Кад са завршила основну школу, уследио је одлазак на Нови Београд, у Визуру, заједно са Мајом Савић, која је овде већ осам сезона. Тадашњи тренер клуба Драгојло Терзић и дан-данас кад ме види стално ме подсећа да је „11 пута долазио по мене у Ваљево“.

Мноштво тренера је у том периоду прошло кроз Визуру, а клуб је из године у годину растао, прошле по први пут постао и шампион државе. Ове сезоне ће ајкулице дебитовати у Лиги шампиона.

Биће то потпуно другачије утакмице од оних које играмо у првенству. На домаћој сцени смо ми велики фаворити, у групи коју смо добили бићемо без икакве дилеме аутсајдери. Али, из тих мечева можемо само много тога да добијемо.

У међувремену Љиљана је играла у кадетској, потом и јуниорској репрезантацији Србије. Власник је сребрних медаља са Европско првенства за кадеткиње, потом и за јуниорке, док ће дуго, дуго памтити сребро освојено на Тајланду на Мондијалу, где их је поразио Бразил. Но, пут до сениорске репрезентације је много дужи и тежи.

Имала сам прилику да заиграм за Б репрезентацију Србије, звао ме је тадашњи селектор Александар Владисављев, али сам због повреде рамена морала да пропустим наступ у Евролиги – рекла је Љиљана.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.