Svetislav Pešić: Srebro Rija jednako je zlatu iz Indijanapolisa

3

Svetislavu Pešiću, jedinom treneru koji je osvojio sva takmičenja u organizaciji Svetske košarkaške federacije (FIBA), od kadeta do seniora, nedostaje samo olimpijsko odličje (FIBA vodi takmičenje na igrama koje su vlasništvo MOK–a)

FOTO: V. Marković

Kao svetski šampion u Indijanapolisu 2002. obezbedio je Svetislav Pešić olimpijsku vizu reprezentaciji, ali nije je vodio u Atini 2004. Nastavio je karijeru u Barseloni, a španski propisi ne dopuštaju da u ACB ligi radi stručnjak angažovan u nekom nacionalnom timu.

Sa selekcijom Nemačke učestvovao je u Barseloni 1992. i osvojio sedmo mesto. Danas analizira uspeh naše košarke u Rio de Žaneiru, ali i ukupni podvig naših ekipnih sportova.

To što je uradila srpska košarka na Olimpijskim igrama jeste fenomenalno – govori Pešić.

Gledao sam sve utakmice i muškog i ženskog tima. Pokazali smo upravo ono što je naša glavna odlika, po čemu je poznata srpska košarka. Mnogi govore da ne postoji srpska, ili nekadašnja jugoslovenska škola košarke, ali jasno je da postoji i da je različita od ostalih. Razlikuje se u metodici treninga i razvoja igrača, od načina igre kako u napadu tako i u odbrani. Kreativnost ne dolazi iz vica, kako neki to olako objašnjavaju, već iz individualne sposobnosti igrača. Kad pogledate kako su igrali i vaterpolisti i odbojkašice, i tu vidite isti takav pečat. Trebalo bi svi da budemo izuzetno ponosni na naše sportiste, ali i na podatak da smo posle Amerike najuspešnija zemlja u ekipnim sportovima.

Pešić objašnjava šta znači kreativnost u sportu i kako se do nje dolazi:

Kad savladaš individualnu tehniku, onda počinješ da je primenjuješ. A kad je primenjuješ, tog trenutka imaš svoju individualnu taktiku i kreativnost. Kad sve to usvojiš, onda si postao igrač. Tu je razlika između američke i naše košarke. Amerikanci imaju visok stepen urođene fizičke predispozicije, kao što su skočnost i eksplozivnost. Zahvaljujući tom dodatnom kvalitetu, individualnu tehniku stavljaju ispred kreativnosti. Kod njih nema iznenađenja u igri. Sve je očekivano, igrači su nalik jedni drugima, dok su kod nas svi različiti. I Teodosić i Marković su plejmejkeri, ali igraju različito, isto je i sa centrima Raduljicom i Jokićem.

Stručnjak koji je naneo dva teška poraza Americi, budućim profesionalcima u finalu Omladinskog prvenstva u Bormiju 1987, i pravim profesionalcima, u četvrtfinalu Mundobasketa 2002, ističe da je uspeh u Riju dragocen jer će sva deca u Srbiji početi da imitiraju naše momke i devojke:

Ponovo se priča o velikoj srpskoj košarci. U inostranstvu velike uspehe naših ekipa, igrača i trenera po nekad zlonamerno i sa zavišću objašnjavaju time da mnogo treniramo. Da, slažem se donekle s njima: mi zaista mnogo treniramo, ali suština je da mi vrlo dobro znamo šta treniramo. Ponosni smo na to što toliko radimo i što znamo šta treba da radimo.

Mnogi smatraju svetsku titulu u Indijanapolisu 2002. najvećim podvigom naše košarke, jer smo na američkom tlu izbacili njihove profesionalce i stigli do zlata. Pitamo Pešića da uporedi taj uspeh sa ovim u Brazilu?

Uspeh u Brazilu je bez sumnje najveći uspeh srpske košarke. Ako me već pitate za Indijanapolis, razumljivo je što sam posebno emotivno vezan za to takmičenje, ali srebro iz Rija stavljam u istu ravan s tim zlatom.

Da li smo mogli bolje da prođemo u finalu koje su Amerikanci dobili sa 30 poena razlike?

Objektivno, to nije razlika u kvalitetu, jer smo očigledno bili umorni i fizički i mentalno. Nismo bili kompletni. Odigrali smo ogroman broj utakmica u kratkom vremenu, za razliku od Amerikanaca. Mi smo igrali kvalifikacije i sve vreme smo pod pritiskom, jer nam je svaki meč ovog leta bio odlučujući, od početka kvalifikacija do finala. Neću da kažem da bismo pobedili Ameriku da smo se spremali samo za taj meč, ali tok meča bi sigurno bio sasvim drugačiji. Kad sam vodio reprezentaciju u Indijanapolisu mi smo se pripremali samo za susret s njima. Jer da smo izgubili išli bismo kući. A sada u Riju već si uradio nešto veliko i poraz u finalu nije smak sveta. Kad se dobro pripremimo i kad idemo na pobedu možemo da se nosimo s njima.

Kao jedna od stvari koja je presudno doprinela razvoju naše košarke jeste dobra selekcija igrača (naši treneri su znali da uoče najperspektivniju decu u klubovima, na kampovima, na uličnim terenima...). Koliko smo danas dobri u tome...

U poslednjih desetak godina uglavnom su vršene veoma dobre selekcije. Iz velikog broja izabrani su najbolji. Naš osnovni problem je to što igrači prerano odlaze u inostranstvo i ne završavaju školu košarke u Srbiji. Imamo veliki problem što mladi na vrhuncu svog razvoja, a ne kvaliteta – kad bi trebalo da osete odgovornost u igri na svojim plećima – odlaze u druge klubove. A kad odu tamo, od njih se očekuje da odmah nose veliki teret vrhunskih rezultata, za šta nisu spremni. Katastrofa je da mladi idu tako u rano u NBA. Jokić i Novicki su jedini koji su, zbog enormnog talenta, uspeli da se dokažu tamo iako nisu završili razvoj u Evropi. Oni su izuzetak od pravila. Drugačijim putem su išli Divac, Kukoč, Gasol, Dražen Petrović, Sabonis, Marčuljonis, Đinobili...

Pešić kaže da je teško naći lek za to.

Ako uspemo da podignemo na noge još neki klub osim Zvezde, Partizana i Mege, ako pojačamo ligu, postojaće veća šansa da talenti u svojoj zemlji završe jednu važnu fazu razvoja.

Komentari (3)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
ANĐEO KOŠARKAŠKE SRBIJE

Dragi Kari,...ne može se uporediti ona medalja ZLATNOG sjaja sa ovom.Ni igrački kadar.Ono su bili vanzemaljci ,a ovo su radnici ili rudari.Imati onakav skup superzvijezda Srpske košarke na jednom mjestu više nikada neće imati Srbija.Ono je najveće dostignuće Srpske košarke ako se gleda da su svi igrači bili Srbi, iako smo se zvali Jugoslavija.Uovoj generaciji možeš izdvojiti samo Raduljicu i Teodosića ,a u onoj generaciji si imao jednog Divca,Bodirogu ,Gurovića,Stojakovića,Radmanovića,Jarića,Vujanića,Rakočevića ...Mislim da je ona generacija bila bar 30 % bolja od ove a to je ogromna razlika.

Odgovori
ciro

biti drugi znaci biti prvi medju gubitnicima

Odgovori
bolje je tako

ne lupetaj pricom o gubitnicima, pobednik je svaki Srbin koji pobedi hrvatsku.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru