Najviši sportista na OI ikad: Iranski paraolimpijac visok 246 santimetara! (VIDEO)

0

Morteza Merzadselakžani je najviši sportista ikad na Olimpijskim igrama, sa svojih skoro dva i po metra visine!

FOTO: Tviter

Morteza Merzadselakžani je najviši čovek u Iranu i jedan od najviših na planeti Zemlji ikad. Član je paraolimpijskog tima Irana, učesnik je na Igrama u Rio de Žaneiru u sedećoj odbojci.

On je svojom visinom zasenio sve kolege sportiste na svečanom defileu na Marakani pre nedelju dana. Ironija je u tome da je on član tima u sedećoj odbojci!

Ovaj dugajlija iz grada Kalusa na obali Kaspijskog jezera, boluje od akromegalije ili gigantizma, bolesti koja se u medicini definiše kao povećani rast nastao zbog prekomernog lučenja hormona rasta pre zatvaranja epifiznih pukotina, najčešće iz adenoma hipofize.

Kao i svi paraolimpijci i Morteza je morao da prevaziđe svoje probleme. On je od 15. godine života morao da počne da koristi invalidska kolica ili štake za kretanje, kao rezultat ozbiljnog preloma karlice posle pada sa bicikle.

Lista najviših ljudi u istoriji
Morteza Merzadselakžani je jedan od najviših ljudi koji je ikad hodao planetom. Bar od onih čija visina je poznata i potvrđena. Ali, sa svojih 246 centimetara, on nije ni u deset najviših za koje se zna.
Ginisova knjiga rekorda za najvišeg priznaje Amerikanca Roberta Vedlova, koji je živeo od 1918. do 1940. godine, a bio je visok neverovatnih 272 centimetra! Pratili su ga njegovi zemljaci, Džon Rogan (1868-1905, 267 cm, bio je težak svega 79 kilograma i nije mogao da stoji) i Džon F. Kerol (1932-1969, 263,5 cm).
Turčin Sultan Kosen je najviši živi stanovnik planete Zemlje, sa 251 centimetrom visine, rođen je 1982. godine.
Kad već pominjemo najviše stanovnike planete, red je da pomenemo i lepši pol. Kineskinja Zeng Džinlijan drži rekord po Ginisovoj knjizi rekorda, bila je visoka 248 cm, a živela je od 1964. do 1982. godine.

Ta povreda izazvala je prestanak rasta njegove desne noge, koja je sada oko 15 centimetara kraća od leve, te Morteza prilično otežano hoda.

Sedećom odbojkom je počeo da se bavi pre pet godina, kad ga je sadašnji trener spazio u jednoj televizijskoj emisiji, uvideo je njegov potencijal i pozvao ga na treninge. Naravno, ovaj momak je bio otkrovenje na terenu, sa rukama koje su u podignutom položaju dostizale i više od dva metra visine! Ali, pre toga njegov život je bio izuzetno težak.

Bio sam sam, u depresiji, ali život mi se promenio od kad sam počeo da igram sedeću odbojku i posebno kad sam postao paraolimpijac – rekao je Merzadselakžani.

Iran je inače velesila u ovom sportu. U Londonu pre četiri godine osvojio je srebrnu medalju. Inače, Iranci su na prethodnih sedam OI osvajali zlato ili srebro!

Dali smo mu razlog za nadu, a on je to silno želeo – rekao je njegov trener Hadi Rezai.

Pre nego što je postao slavan, kad bi izlazio iz kuće svi bi u njega čudno gledali. A sada, kad izađe u javnost, svi bi da se slikaju sa njim. On je postao šampion!

Šta je sedeća odbojka?
Sedeća odbojka je najpre počela da se igra u Holandiji. Pored sedeće postoji i stojeća odbojka za osobe sa invaliditetom.
U klupskim takmičenjima u sedećoj odbojci mogu u timu učestvovati dva igrača bez invaliditeta (od kojih samo jedan u datom momentu može da učestvuje u igri), dok u takmičenjima nacionalnih selekcija mogu učestvovati isključivo osobe sa invaliditetom.
Svaki takmičar u sedećoj odbojci mora da bude klasifikovan. Klasifikaciju obavlja tim lekara-klasifikatora koji proverava sposobnost igrača da napravi određene pokrete.
Postoji trajna klasifikacija koja se ponavlja svake četiri godine, dok za osobe sa progresivnim invaliditetom postoji privremena klasifikacija koja se obnavlja svake godine.
Pravila dozvoljavaju da timovi u sedećoj odbojci mogu biti mešoviti i čisto muški ili ženski.
Najviše telo u sedećoj odbojci je Međunarodna Organizacija za Odbojku za osobe sa invaliditetom (WOWD), koji ima regionalne podkomitete. Podkomitet za Evropu je Evropski Komitet za odbojku za osobe sa invaliditetom (ECVD).
Takmičenja se odvijaju po pravilima koja su modifikovana pravila Međunarodne odbojkaške federacije (FIVB).
Ova modifikacija pravila u odnosu na ona za osobe bez invaliditeta je minimalna, tako da je igra u suštini identična, samo prilagođena fizičkim mogućnostima osoba sa invaliditetom: teren je manji (10x6 metara), mreža je niža (logično - igrači sede na podu), a takmičari sve vreme moraju da budu na podlozi. Sedeća odbojka je izuzetno dinamičan sport, znatno brži od odbojke za osobe bez invaliditeta.

Muhamed Ali Dagestani, voditelj na iranskoj televiziji, zaslužan je što je svetska javnost saznala za ovog izuzetnog momka.

On je imao zaista težak život, često je upadao u depresije pre nego što je otkrio sedeću odbojku. Pričao mi je mnogo o problemima koje je imao. Bio je usamljen. Čim je počeo da se bavi sportom, njegov život se promenio – rekao je Dagestani, koji ipak upozorava:

NJegovo zdravstveno stanje ne ide na dobro. On još uvek raste, postaće još viši. Nedavno smo prvi put videli da lakše hoda, ali sada opet mora da koristi štake. Većina ljudi koji imaju ovu bolest na žalost ne žive dugo. Najčešće se pojavljuju dodatni problemi, kao što su kardiovaskularne tegobe i dijabetes.

Verovali ili ne, iz drugih ekipa je bilo brojnih pritužbi na hendikep koji ovaj momak ima, i na njegovu visinu.

Ne postoji ništa u paraolimpijskom pokretu što bi sportiste moglo da diskriminiše u pogledu visine. Čovek ima ozbiljno oštećenje na nogama koje mu omogućava da igra sedeću odbojku – istakao je Krejg Spens, portparol paraolimpijskog pokreta.

U sredu uveče Iran će u finalu POI igrati protiv Poljske, ekipe od koje su poraženi pre četiri godine u borbi za zlatnu medalju. Tokom polufinala, igranog u subotu, Merzadselakžani je proslavio 29. rođendan.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru