САД СЕ ВИДИ ШТА ЗНАЧИ ПОРОДИЦА - Грбић: Нису нам потребни милиони да бисмо били срећни

2

Један дан у веселој породици Грбић, са татом Владимиром, мамом Саром и фантастичном четворком дечурлије, Ином, Уном, Милом и Лазаром

ФОТО: В. Грбић

Они су бирали да им дани у изолацији буду обојени у шарено, да живот гледају са ведрије стране као и тренутну, не баш лепу скаводневицу кроз коју пролазе милиони људи у свету.

Коронавирус је у овој причи диригент, на жалост, али не и онај који даје последњу реч! Јер тако је породица прослављеног аса Владимира Грбића одлучила.

И управо ова одабрана шесторка, тата Вања, лепша половина Сара и деца Ина, Уна, Мила и Лазар, су заправо главни актери једни приче која има другачију поруку, ону оптимистичнију и пуну смеха и забаве. Уз све то и знања.

Реч има тата Вања који је још увек у изолацији, продуженој:

- Тачно 15. марта сам стигао из Хрватске у Србију. Одмах сам поступио како је и наложено, изолација у трајању од 14 дана. У недељу, 29. истог месеца стиже ми порука директно, допис из Владе да сам обавезан да боравим у истој још две седмице и испуним ту бројку од 28 дана. Прихватам без поговора. Нема ту зезања – почиње развогор Владимир.

Оркестар Грбића је добро наштимован од ујутру:

- Није пријатно. Ипак, ми смо пронашли начин како да уживамо. Од ујутру када устанемо, пошто смо мало различити са сатницама (смех), крећу и активности. Обично Сара или ја први устајемо, имамо тај ритуал, и процедуру који се поштују. Добро се организујемо. Клинци, како ко одради обевезе које има у школи, после следе вежбе, ручак, поподневни одмор, тренинг. Ево је Сара поново вежба – преноси  Вања.

Између те дисциплине и забаве, убацују се и друштвене игре:

- Све је на менију, коцкице, карте, слагање пузли.

Колико је тешко или није, да се усклади ритам са две тинејџерке и двоје клинаца?

- Без проблема. Суштина је да се ствари само поставе на право место, да останеш доследан и будеш ауторитет. А моја деца то поштују. Ми смо се у старту договорили око неких ствари. Е сад, можда се мало провуче нешто, али следе ситне санкције у виду само две речи „Хеј, полако“. И свима је јасно.

Какав тренинг имају најстарије ћерке Ина и Уна?

- Специфичнији. Треба да ураде за кондицију што њима некад баш и не одговара. У принципу, трају по пола сата и то је довољно. Понекад знају да промрмљају како тата воли да мучи. Али и оне знају да није тако. И сам камп који имам, а који је намењен клицима, базиран је на игри и да деца не изгубе интересовање и фокус. То већ није добро.

Најмлађи Мила и син Лазар су ипак „звезде“ у овој причи. О томе сведоче и видео клипови на вашим друштвеним мрежама?

- Ух, њих двоје су хаос. Једва чекају да почне тај филм, снимање, да се глупирају са мамом. Свесни су и камере и свега. И на ту карту играју максимално, поготову Лазар.

То што радите ви, ваша супруга Сара и деца, је једна сасвим другачија порука, нису никави челенџи, напротив. Ширите позитивне вибрације?

- Најлепше је када људима личним примером пренесете нешто добро. А не да причате једно, а радите друго. Тада је проблем, крајња слика искривљена. А ми то не желимо. Зато се и трудимо да кроз забаву, игру али и доста поучни хствари мало тргнемо људе.

Сара је, чини се, активнија?

- Сара осим тих потребних набавки, јер деца и ја не излазимо из куће, је страшно добар организатор. Има и те како значајну улогу. Она се толико измори током дана око свега, да је већ око 20, 21 часова стигне умор. Добра ствар је што и ми и клинци прилично рано лежемо, тако да нам ово не ремети нашу рутину ни током ванредног стања.

Какву поуку или поруку би требало да носи цела ваша прича?

- Дефинитивно ми увек очекујемо нешто од неког другог, да уради за нас. Суштински, ако погледамо како треба, видећемо да сами треба да направимо нешто од свог живота. Која је наша мисија и која нам је улога дата. Можда је ово баш та шанса која нам је дата, можда још једна прилика, можда другу нећемо имати. Треба да се опасуљимо коначно -  јасан је у ставу Грбић.

Истакао је старији од браће Грбића једну битну ставку:

-  Мислим да људи треба да схвате да је породица што сам говорио и раније, основ свега. Сада поготову. А ми смо потпуно обична, која живи у складу и хармонији. Нормални људи којима нису потребни милиони на рачуну да бисмо били срећни – каже власник олимпијског злата из Сиднеја 2000. године.

Повезане Bести

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Seka

U zdravom telu zdrav duh ! Grbići za primer svima

Одговори
OpenMinded

Ljudi, pogledajte dokumentarac The Choice Is Ours (2016).

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру