Балкон Градске куће не отвара се често, али, ни овакав успех се не дешава често. После златне олимпијске медаље Момира Петковића освојене 1976. у Монтреалу, Суботица је дочекала ново олимпијско рвачко злато.
– Осећам већу трему него кад сам почињао финалну борбу у Рију. Хвала вам на овом дочеку, Суботица воли шампионе, и то је само потврда да је ово град спортова. Обећао сам медаљу, одржао реч и надам се да сте уживали у мојим борбама. Нисам још ни сасвим свестан шта сам урадио, мислим да ће требати још неко време да се слегну утисци. Ово је нешто посебно, сан сваког спортиста.
Следећи је Калинић
Штефанек је искористио прилику да честита и осталим спортистима и дода:
– Има Суботица још једног освајача олимпијске медаље. Наш је и кошаркаш Никола Калинић. Дочекаћемо и њега, а надам се да ће он и његови саиграчи успети да дођу до злата у Бразилу.
Штефанек је у даху наставио:
– Урадио сам оно што сам рекао мом тренеру кад сам имао десет година, да ћу да будем бољи од њега. Међутим, он је још увек бољи, јер је успео да направи шампиона који га је надмашио. Не могу да вам кажем како је ово прелеп осећај, имам већу трему него пре две године на чувеном балкону у Београду. Тад је то све било некако изненада, а сад сам знао да се спрема дочек у мојој Суботици. Хвала вам још једном што сте ме подржали, али хвала и Граду Суботици и Рвачком клубу Спартак.
Присутнима се са балкона обратио и Сретен Дамњановић, чувени суботички шампион и чувени тренер који је два ученика водио до олимпијског злата, Момира Петковића и Давора Штефанека.
Он се, такође, захвалио свима на подршци, али и Давору који ће да буде његов, надају се сви, једнако успешан наследник и на тренерском кормилу у Рвачком клубу Спартак. На крају је Штефанек открио наредну жељу.
– После светског и олимпијског злата желим и злато са Првенства Европе следеће године. Како ће се оно одржати у Србији, позвао бих вас да дођете и да нас бодрите. Нема ничега лепшег него освојити злато код куће.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.