- Драги наши, немам шта паметно да кажем просто мозак не функционише, а ред је да се нешто каже. Много сте нам значили, много! Само када замислимо колико вас је пратило сваки Тићин и Мицин меч, колико се радовало Тијаниној медаљи и колико је туговало Миличином поразу говори све. Јако ми је жао што нисмо успели до краја. Такав је спорт. Има дана када све замисли иду лако и оних дана када су ноге као приковане за земљу. Тако је било јуче. Срце је хтело, али глава и ноге не. Милица је толики шампион да морам да кажем да сам захвалан Богу што ми је послао. Градио сам је од мале девојчице, учио је многим стварима, а сада ја учим од ње.
- Тијана је ванземаљац! То сам причао још пре пет година. За мене њена медаља није изненађење и она ће бити сигурно једна од најбољих такмичарки свих времена у теквондо спорту. Има 18 год и такве резултате???!!! Не знам да ли је ико имао такве резултате са 18 година. Пред њом су још три олимпијска циклуса. Сада и ми и ви главу горе. Гледамо право ка Токију!!! Данас је нови дан, живот иде даље. Хвала мом тиму Марији Павловић, Душку Илићу, Урошу Тодоровићу, Стевану Рашићу, Нинославу Бабићу, Тањи Танацковић на врхунски одрађеном послу. Видимо се ускоро.
- Како рече Штефанек: “Живела Србија!”
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.