Jована Арсић је ставила тачку на веслачку причу Србије у Токију. Заједно са двојцем Васићем и Мачковићем, петим у дисциплини, оправдала је одлазак, посебно кад се зна шта их је све снашло по доласку у Токио, да су 14 дана били без рада на води, осуђени на изолацију у собама, ергометар, завршетак припрема какав нису могли ни да сањају кад су кренули на Игре.
Прослављени веслач, сада тренер Никола Стојић, пристао је да анализира дешавања у Токију, али и да проговори о још „нечему”.
- Пре свега двојац Мачковић и Васић је направио велики помак у многим сегментима од како смо почели да радимо заједно у децембру прошле године. У том тренутку многи нису веровали у њих. Ђорђе Вишацки, генерални секретар ОКС, и ја, за разлику од осталих, били смо убеђени да њих двојица могу до светског трона, то су и показали током сезоне. Из трке у трку били су све бољи и бољи и објективно је требало да буду у најбољој форми на Олимпијским играма и да се, уз раме са посадом Хрватске, боре за златну медаљу. Корона и карантин по доласку у Јапан, 20 дана пре почетка Игара, ипак су били јачи од нас. Нисмо успели да дођемо до толико жељене олимпијске медаље, а ова посада је била реално најближа њеном од свих посада од Сиднеја 2000. до сад – истиче Стојић.
Корона и карантин су несумљиво виша сила и сасвим је јасно да би био истински подвиг у таквим условима доћи до толико жељеног одличја које им по виђеном и урађеном припада. Постоје друге ствари које је Стојић, сада, по завршетку највећег такмичења желео да помене.
- У току припремног периода и већег дела сезоне, челници Савеза су покушавали да ме дестабилизују разним потезима, третирањем као споредне особе у процесу тренинга, неисплаћивањем редовне зараде, прављењем лажне афере да немам тренерску лиценцу, да немам искуства, да нисам способан да водим олимпијску посаду. Занимљиво је да ми је две недеље после освајања медаље на Европском првенству у Варезеу, у априлу, плата у Савезу смањена на минималац...
Нови ударац по Стојићу био је припремљен после сазнања да је Васић позитиван на корона вирус:
- Тада се неколико челних људи ВСС хитно састало да направе план како да веслача из клуба који припада њиховој „владајућој" коалицији пошаљу у Токио као замену за Милоша, а да ме при при томе нису контактирали, чак ни да питају како смо, а камоли да се консултују око његове замене.
Стојић даље објашњава:
- У договору са ОКС сам првог дана одредио Александра Беђика да буде замена у случају да Милош не може да се такмичи. Провео је на припремама заједно са двојцем готово целу сезону и имао сам јасан увид у његову припремљеност, док је веслач, кога су челници Савеза хтели да пошаљу, увелико већ био на одмору.
Ситуација није била пријатна, реметила је атмосферу на припрема и Стојић је тражио решење:
- Веома лоше вибрације долазиле су од тих људи, максимално сам чувао све веслаче да то не осете. Верујем да сам у великој мери успео у томе и зато су они неометано и растерећено тренирали од децембра јер смо имали велику подршку министра Вање Удовичића, председника ОКС Божидара Маљковића и слободно могу да кажем Министарства спорта и Олимпијског комитета Србије.
Са Вишакцим Стојић је био аутор чувеног петог места на Играма у Сиднеју. И сада су били прави тандем:
- Мој посао са веслачима био је веома олакшан због велике подршке Вишацког, не само као генералног секретара ОКС, већ могу да кажем да смо максимално сарађивали по свим темама везаним за спортисте које тренирам. Пре 21 годину у Сиднеју освојили смо такође пето место и много смо жалили за медаљом. Али, овде се историја није поновила, већ су силе пандемије учиниле своје и спречиле да наш двојац освоји одличје.
За тренутак је застао, решен очигледно да нешто остави и за Београд.
- Имам толико тога да још кажем, али сада ћу да се, бар на кратко, препустим поносу због оствареног у Токију!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.