Новозеландски тандем Хамиш Бонд и Ерик Мари у двојцу без кормилара на свим кладионицама уочи Игара у Рију био највећи фаворит за злато (већи и од америчких кошаркаша).
Такву улогу фаворита су и потврдио настављајући тако низ без пораза дуг седам година. Била им је то 69 узастопна победа на 24 међународне регате, а сада на свом конту имају две олимпијске круне (Лондон 2012, Рио 2016), шест узастопних титула првака света (Познањ 2009, Хамилтон 2010, Блед 2011, Чунгџу 2013, Амстердам 2014 и Егбелет ле Лак 2015) и све победе у Светском купу од 19. јуна 2009. кад су први пут заједно сели у двојац без кормилара.
– Уколико весламо најбоље што знамо и не победимо, прихватићемо то као нормално, али нећемо да оставимо тим Новог Зеланда без борбе. Имамо још много тога да докажемо, међутим, сјајан посао одрадили смо у претходне четири године. У природи непобедивих је да не могу да премаше очекивања, већ само да остану тамо где су били, на врху – истакао је Хамиш Бонд непосредно после победе на олимпијској стази „Маркос де Фреитас”.
Овај тандем, с којим су се у квалификацијама такмичили Васић и Беђик (у трци у којој су се преврнули) тек је трећи у олимпијској историји који је одбранио злато у двојцу без кормилара. Пре њих то су успели та учине Британци Стив Редгрејв и Метју Пинсент (Барселона 1992, Атланта 1996) и немачки близанци (тада из ДДР Немачке) Берн и Јорг Ландвоигт (Монтреал 1976, Москва 1980).
Хамиш Бонд (30 год, 189 цм, 89 кг) рођен је у Ђундину на Новом Зеланду. Ожењен је с Лизи Трејвис. Дипломирао је на факултету за бизнис и финансије. Хобији су му читање књига и вожња бицикла. Аметерски се такмичи у друмским тркама и чак је учествовао у Трци око Саутленда 2009. Почео је да се бави веслањем 1998. у средњој школи у родном Ђундину:
– Може да се каже да су ме угурали у веслање пошто сам као средњошколац играо крикет од кога сам, међутим, брзо дигао руке. Тренирао сам и хокеј на трави и кошарку једно време. А онда су старији момци зграбили једног дана све нас који смо се бавили неким спортом и одвели нас на веслање. Тако је све почело...
Бонд за сада не види крај каријере, али зна да ће, кад престане да весла, постати тренер, јер жели да остане у овом спорту. На питање у чему је тајна њиховог успеха, одговара:
– Свака трка за нас је нови обрачун. Не понашамо се као да бранимо нешто и никада не излазимо на стазу да би смо рекли да смо најбољи.
У избору Светске веслачке федерација (ФИСА) три пута су проглашавани најбољом посадом године (2011, 2013, 2014). Носиоци су Ордена части Новог Зеланда од 2013.
Што се тиче бизниса и финансија, Бонд каже:
– Радим повремено за једну компанију, што ми понекад одвлачи пажњу од спорта. Није реч о пуном радном времену, али је довољно да имам и ту алтернативу и да радим нешто изван веслања.
Од пре годину дана са супругом Лизи живи на имању које сами уређују.
Кад је реч о Ерику Марију (34 год, 195 цм, 98 кг), рођен је у Хастингсу на Новом Зеланду и дипломирао је на тамошњем универзитету у Палмерстону као и Бонд, али на факултету за комуникације. У браку са Џеки има сина Зака. Слободно време углавном проводи с њима. У свет веслања ушао је са 18 година, а ево и зашто:
– Почео сам с пријатељем из школе и допало ми се. Било је забавно. Временом је све постало озбиљније...
Као један од незаборавних тренутака у каријери истиче победу против Велике Британије 2007. кад је веслао у четверцу што је Острвљанима био први пораз после 30 узастопних победа.
Ерик Мари се радо одазива позиву да учествује у хуманитарним акцијама. Тако је пре четири године боксовао у ревијалном мечу против рагбисте Мануа Ватувеја и изгубио на поене. Амбасадор је Фондације за борбу против канцера код деце.
Рекордни Мозесов низ - непобедив девет година, девет месеци и девет дана
Кад је реч о дуготрајности успеха рекордер је највероватније чувени амерички спринтер Едвин Мозес тријумфовао је у 122 узастопне трке на 400 метара с препонама. Био је непобедив девет година, девет месеци и девет дана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
