МЕЂУ ЈАВОМ И МЕЂ СНОМ – Лазар Кукић ексклузивно за Журнал: Још ми изгледа невероватно шта смо направили

Испред стадиона Бенфике стоји орао раширених крила с натписом „Е pluribus unum”- Међу многима један.

Управо тај један међу осталим момцима из Бенфике, Лазар Кукић, уз још једног Орла, бомбардера Петра Ђорђића, био је вођа овог тима на путу до освајања, првог трофеја, његовог и овог португалског клуба у Лиге Европе. Победа над Магдебургом у финалу, после продужетака (40:39) је остварење сна.

А, како се у Лисабону претходна три дана живи између јаве и сна?

- На тренутке, још ми изгледа невероватно шта смо направили, кога смо победили, какав је то успех. Невероватан осећај. До сад нисам имао прилике да то доживим. Ово ми је први трофеј у каријери и то још који. Није мала ствар Лига Европе… такмичење које је из године у годину све јаче и при том победа у финалу против Магдебурга… – преноси утиске Лазар Кукић.

За вас је ово луда сезона, први европски клупски трофеј, Вама је такође првенац, први сте тим још од 2014. ван Немачке коме је пошло за руком да освоји друго по квалитету европско такмичење и то против в вероватно будућег шампиона Бундеслиге, освајача Супер глоба…?

- Није могло боље, круна одличне сезоне. Шта рећи о таквој екипи која је у припреми за сезону на на Супер глобу разбила Барселону, показала да ће бити озбиљан тим у борби за све трофеје. На нашу срећу, измакла им је Лига Европе.

А, кренули сте од квалификација, ипак на путу до тријумфа кључне утакмице биле су са немачким тимовима?

- Тако се наместило. Главна утакмица за улазак у групну фазу била је против Рајн Некар Левена. Нико није очекивао да прођемо. То био први озбиљан корак, после смо имали вероватно најтежу групу, затим преко Тулуза, па Горења смо стигли до фајнал – фора, остало је историја...

Петар и Ви сте блистали целе сезоне, леви бек је поделио прво место на листи стрелаца, а ви сте играчки сазрели, заједно - фантастичан тандем за репрезентацију?

- Није могло боље, остаје једино жал за домаћом лигом. У првом делу смо имали кикс против Сетубала јер у трци Спортинга, Порта и Бенфике, ако се изгуби једна утакмица, а да није у дуелу са неким из те тројке онда сте већ у проблему. Али, била је занимљива лига, добили смо Порто код куће, играли нерешено са Спортингом. Да смо победили остали бисмо у трци....

Како се доживело освајање Лиге Европе?

- Још траје огромна еуфорија, осећа се енергија са фајнал-фора. Људи су одушевљени. Била је феноменална атмосфера. Без публике можда не бисмо ни могли да извучемо онакву утакмицу. Мало нас је Бог погледао, имали смо срећу да постигнемо гол за продужетке. Гледао се ВАР, ишчекивало да ли ће гол бити признат.

Није било лако одржати концентрацију у таквој утакмици до краја, поготово што је за вас то био меч у ком је улог европски трофеј?

- Нисмо имали ни много времена да се припремимо за утакмицу. Очекивао сам тежи дуел против Висле у полуфиналу, чак тежи него да смо играли с Магдебургом. Јер, у тој бици шпанских тренера, тактичког надмудривања, играчког, увек буде теже. Немачке екипе, опет имају огроман индивидуални квалитет, физички су доминантније, доста трче, много је дуела један на један и тешко је у том ритму играти 60 минута. На дан финалне утакмице смо имали видео анализу, тренинг пешке одрадили. Ћема је рекао, да се финала играју да би се у њима побеђивало, срцем и главом, без страха и то је тако.

У другом продужетку сте пресекли кључну лопту?

- Тад сам помислио да је готово, само да дамо још један гол и освојићемо трофеј. Била је важна лопта. Имао сам осећај да ће се баш тако догодити, а за то  могу да захвалим феноменалном борцу и човеку, Калману. Још у каријери нисам видео, таковог професионалца, неког ко се толико даје у 40. Током утакмице ми је говорио да, пошто сам крајњи у одбрани, обратим пажњу, да ривал воли да одигра цепелин с крила на крило. Имали смо играча мање, лево крило је скочило, Муш је могао сам да шутне, имао је позицију. Све је било припремљено и та лопта је одлучивала победника. Био сам концентрисан, видео сам крајичком ока да играч из мог угла иде на скок и реаговао сам брзо, извукао лопту...

Тај потез је само један у низу доказа колико сте играчки сазрели, да је пут од Партизана где сте били на ивици да будете позајмљени, преко шпанског Логроња, до Бенфике, био баш онај прави којим један играч мора проћи?

- Таква је била ситуација. Већ дужи низ година је финансијска нестабилност у српским клубовима, поготово у Партизану и Звезди. Нисам хтео да идем зарад новца, велики сам Партизановац, ту сам хтео да се докажем и да одатле идем даље. Те зиме се отворила прилика. Дошао сам прво на пробу у Логроњо иако је уговор био спреман на три године, али су прво хтели да се увере да ли сам тај калибар. Прво су потписали на шест месеци. Био је то период адаптације, учење новог рукомета, погледа на све. Било је тешко, потребно је доста стрпљења, рада, труда. Направио сам добар избор, нисам нигде журио, нити сам мислио да сам већ играч за Лигу шампиона што многи праве грешку у тим годинама. Имао сам срећу да идем баш тим путем, „научио сам” рукомет, поготово у тактичком смислу, радио са супер тренерима. После се отворило, да је требало да идем у Елверум, играм Лигу шампиона, што ми је увек била жеља, али сам осећао да још нисам довољно спреман, да то може да буде мач са две оштрице и одлучио сам, кад је стигао позив од Ћеме, да се то не одбија. Он је из те школе Ваљадолида, знамо какав је био играч, мотор екипе то је био добар избор.

И претворио Вас је у правог Бенфикиног орла ?

- Зна како треба са играчима, имао је велику каријеру, доста тога прошао, има смиреност, добар је психолог, о рукометном знању да не говорим. Тако да је Бенфика била прави погодак иако је прва сезона била доста тешка јер смо играли само домаћу лигу. Али, због овог тренутка вредело је све – закључује Кукић.