У интервјуу за balkan-handball.com тренер Металурга и селектор мушке репрезентације Македоније Лино Червар дотакао се и репрезентације Србије.
Чини се да је велику ствар за хрватски рукомет урадила српска кошарка. Да су Хрвати изборили кошаркашко полуфинале, „појели“ би рукомет по популарности, у многим аспектима…
Кошарка и одбојка иду напред, а ми?
- Ми смо до 2010. године били спорт број један у Хрватској, а сада смо четврти. Нисмо више на том нивоу што је забрињавајуће. Све нас треба забринути и што Србија нема резултате и репрезентацију, као ни Босна. То забрињава. Не може се говорити о будућности рукометне игре на овим просторима и причати само о Хрватској и Словенији, као и Македонији, која је живнула, али није тамо где ми желимо да буде. Ради се о регресији рукомета на овим просторима. Не можемо бити задовољни. Пали смо. Што се хрватских кошаркаша тиче, могли су уздигнуте главе отићи кући, јер су по први пут показали менталну чврстину. Оно што забрињава јесте да је кошарка организационо отишла напред. Акценат будућности виде на јачању домаћег првенства, средишта, центара, који морају бити носиоци кошаркашке игре. Сви највећи градови у Хрватској морају имати јак кошаркашки клуб. То је страшна одлука. Добили су место у медијима, имају свој ТВ термин, као у време када је процвала југословенска кошарка. То нас може забринути и упозорити челнике, играче, тренере, све нас у рукомету. Морамо да преузмемо одговорност у доношењу одлука, ако желимо добро рукомету на овим просторима. Наша организација не прати развој рукометне игре. Идемо уназад. У Црној Гори је ишло напред што се тиче женског рукомета, сада је и ту криза. И ту су ушле стране играчице, враћамо оне које су престале да играју, значи стање није добро. Морамо добро размислити коме дајемо да програмира развој рукомета. Конзервативни смо у погледу развоја спорта, док други иду напред. Погледајте одбојку, нон-стоп раде револуционарне промене. Кошарка једнако тако. Ми заостајемо, а то се посебно осећа код нас, где су економски проблеми. Имамо велике разлоге за бригу.
Споменули сте Србију. У једном тренутку 2014. године били сте и жеља српског Савеза…
- Сигуран сам да би био хит са Србијом, велики хит. Знам тачно како функционишу балканске екипе. Нико ме не може уверити да таква спортска сила као Србија, што се види по кошарци, ватерполу, одбојци, да нема врхунске резултате у рукомету - између осталог је рекао Лино Червар.
Данас је време будала… Умом и вештином против мишића
Зашто немамо професора Николића у рукомету?
- Рече ми један Македонац јуче у кафићу. Никада нисам видео једну армију медиокритета који су дошли на позорницу. Тај њихов фронт је толико јак да га не можеш разбити. Све је усмерено на паметне људе. Велика риба гута мању. Данас је време будала. Сви узимају за право све. Они би владали државом, рукометом, клубом, гурају се свуда. Тешка су времена. Људи који нешто знају и у животу су направили немају простора да се изразе и нешто направе. Изгубили смо пуно тренера. Немамо тренере-учитеље, педагоге. Сви су побегли јер нису цењени, обесправљени су. Имамо само тренере такмичаре који хоће да тренирају прву екипу, а младе ко стигне. Управо са њима требају научници да раде. Мој рукометни слоган будућности је „умом и вештином против мишића“. Др. Шибила је рекао у Београду да словеначки рукомет држе средњи бекови – градитељи игре. То су Зорман, Безјак, Бомбач, Зарабец, па чак и Доленец који би се ту могао ставити у групу малих људи. Они имају информативну компоненту, немају телесну. Обдарени су информативном компонентном, а не телесном. Од малена треба радити на вештини, на уму. Не само тело, већ ум и карактер. Не смемо радити само на телу, то је декаденција.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.