какве је само муке Мијајло Марсенић ставио Луку Карабатића и Лудовика Фабрегаса у Кретеју. Овај двојац у дефанзиви никако није успевао да изађе на крај са пивотменом Берлина.
Колико је само пута у остајао сам стасити кружни нападач уочи старта квалификација назначен и капитеном Орлова.
Као сат је одиграо Марсенић, капитенски повукао остатак тима да настави како је одрадио „прво полувреме” у Зрењанину.
Врхунски посао су одрадили репрезентативци Србије у два меча против једне од најквалитетнијих селекција планете. У укупном утиску и пруженој игри заслужили су сва четири бода, али и три су више него што је било ко могао да очекује:
- Направили смо страшан резултат - каже мирно Марсенић дан после још једне велике утакмице Орлова у квалификацијама за Европско првенство 2022. настављајући - Били смо бољи свих 60 минута и заслужили оба бода... Неколико судијских одлука које ми и нису баш јасне, али добро, све је то с неким разлогом.
Пивот бундеслигаша Берлина наставља причу о последњим подвизима Орлова:
- Потврдили смо да смо на добром путу, игром смо разуверили све да победа у Зрењанину није била случајна, да имамо на клупи човека који размишља само о рукомету.
Шта вам је то Тони Ђерона урадио за недељу дана, да изгледате тако самоуверено ломећи тако моћног противника?
- Све је у доброј припреми. Одгледали смо толико видеа, одрадили акција на тренингу да смо напамет знали све полазе Француза. Заправо, у две утакмице против мислим да смо изгубили једва пет дуела један на један. Знали смо да ће у другој утакмици ривал играти много брже и да је најважније да се враћамо у одбрану и заиста смо трчали као луди.
Марсенић наставља о саиграчима:
- Млађи су упијали сваки детаљ, а потврдили су да имамо талентованих играча и да само све треба да се сложи. Не кажем да то раније није чињено, нити умањујем било чији рад, али сад је једноставно све „легло”. Чим се играчи радују тренингу, утакмици, размишљају о следећем окупљању, то је само показатељ да смо на прагу нечег доброг.
Капитенска трака Вас је додатно инспирисала?
- Искрено, никад нисам био поноснији. После прве утакмице сам рекао да су ме учинили најпоноснијим капитеном јер су сви гинули један за другог. У другој утакмици је знатно теже било све то потврдити. Свесни смо тога били. Кад сам ушао у свлачионицу после утакмице нисам знао шта да кажем. Није било речи, емоције су само куљале. Из клуба стигао у доброј форми, а трака је била мотив. Првих два дана нисам знао како да се понашам, али је све дошло на своје јер имам сјајне саиграче.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.