Милена Делић: Нисам могла да претпоставим колико је лоше

Пропуштена је историјска шанса, женска репрезентација је имала могућност да се пласира на Олимпијске игре после 33 године, али то није искористила. Овог пута нису девојке криве што неће видети Токио, сан о одласку на највећу спортску смотру им је заувек угасио селектор Љубомир Обрадовић који је катастрофално припремио екипу, водио утакмицу без идеје и тактике, без иједног одговора на два меча...

И пре квалификација се знало да у српском тиму ништа не штима, и то не међу играчицама, већ на релацији селектор – репрезентативке. После елиминације јавно је иступила Драгана Цвијић упутивши оштре критике на рачун Савеза који није апсолутно ништа урадио да им помогне, заштити их од Обрадовића и доведе тренера са којим је било шанси да се направи добар резултат.

Председница РС Србије, Милена Делић је знајући да не постоји комуникација са селектором одлучила да буде са екипом све време, баш да би спречила Обрадовића да ради све оно што је радио претходних година. Није помогло, није успела...

- Велико разочарaње. Веровала сам у девојке, без обзира на читаву ситуацију, веровала сам да заједништвом, енергијом и добром атмосфером могу да се издигну изнад свега. Мислила сам да ће се изборити, да ће мотив бити довољно велики да победе бар једну утакмицу. Нажалост, то се није десило, шта су и који разлози не знам – рекла је Милена Делић.

Да ли Ви окривљујетe играчице за прошуштену прилику?

- Не, никако! Треба сви да се запитамо колико смо криви, да ли је само крив селектор, Савез, играчице... Свако има удела у томе и део одговорности.

Драгана Цвијић је упутиле оштре критике на ваш рачун, могли сте да промените селектора и помогнете им, а то нисте урадили?

- На основу њене изјаве видим да је љута највише на мене јер је очекивала да ћу ја сменити селектора кад сам дошла на чело Савеза. Искрено, водила сам се логиком да немамо времeна за промене, да се заврши један олимпијски циклус и да је, ипак, било нешто добро на том Светском првенству на ком су обезбедиле квалификације. Очекивали смо да ће се завршити циклус на најбољи начин. Промена на три дана би можда била добра, али не би гарантовала пласман. Жао ми је јер је екипа искусна, већина је заједно већ петнаестак година и мислила сам да су могле саме да се изборе. Без обзира на погрешне тактике и лоше припреме, било је промашених зицера и техничких грешака, ту је сам играч крив.

Да ли је тачно да нисте веровали играчицама кад су вам говориле да не постоји комуникација са тренером, да се ништа не ради на припремама и да је његова самовоља изнад свега, као и то да су вас молиле да га смените?

- Није тачно да им нисам веровала. Имала сам разоговор са три играчице и оне су ми ставиле до знања да је атмосфера лоша, да не могу да пронађу заједнички језик са њим, жалиле су се на начин тренинга и припрема. Ту је био судар различитих рукомета, југословнска школа и неки нови систем. Истина је, код њега није било флексибиности, ни-је хтео да направи компромисе.

Да ли су оне говориле истину?

- Познавајући Љубу Обрадовића и оно што су оне причале, није ми било изенађење, али искрено нисам могла да претпоставим колико је то озбиљно. Кад сам дошла на припреме видела сам да се он држи свог система и према раду и у односу са играчицама, схватила сам да постоји велики проблем. Заиста нисам могла да претпоставим до које мере иде та различитост и колико ништа не функционише. Међу девојкама је све било добро, атмосфера одлична, али на релацији са Обрадовићем није било како треба.

Да ли сте знали да Обрадовић није позвао ни једну играчицу месецима?

- Сазнала сам за пет дана припрема колико сам била са њима. Кад сам причала са њим пред олимпијски турнир, то није био лош разговор, он ми је рекао да има контакт, да је дао играчицама план и програм по ком раде...

За пет година на клупи Србије, Љубомир Обрадовић није направио ни један добар резултат, на основу чега сте одлучили да остане на клупи?

- Био је шести на Светском првенству и обезбедио квалификације. Тада је све деловало добро, да функционише, мада сам то све пратила на други начин, нисам била укључена. У Јапану је све изгледало добро, очекивало се да на Европском првенству у Данској направе корак више. После лошег резултата мислила сам да је то последица короне, изолације, три дана су седеле у собама... Мислила сам да се само све лоше поклопило и да ће бити боље. Да сам би-ла са њима тамо и да сам имала ову функцију сигурно је да би он био смењен одмах по доласку. Овако, нисам имала праве информације... Нисам знала да је био проблем и на том Светском првенству на ком су обезбеђене квалификације, сазнала сам на припремама.

Да ли сте размишљали о неком селектору који није из Србије, као што је Тони Ђерона унео сјајну енергију у мушку репрезентацију и одлично је скоцкао?

- Није битно да буде странац, па нису ни сви странци добри, треба наћи адекватног. Ја бих била најсрећнија да имамо и у женској репрезентацији једног тренера какав је Ђерона – рекла је на крају Милена Делић.