Уморан, емотивно и физички испражњен, помешаних осећања, али с вером у боље сутра и радовање наредном окупљању. С таквим осећањима се вратио Мијајло Марсенић из Сегедина, где је у одсуству Немање Илића (коронавирус), Србију предводио као капитен.
Орлови нису прошли групу, баш као ни на претходном Европском првенству. Победа над Украјином и порази од Хрватске и Француске послали су Србију кући, на крају поставили на 14. место, за шест позиција боље него пре две године.
- Али, осећај није као раније кад 20 дана после првенства нисам знао где сам. Један мој саиграч је понављао доста пута да му после репрезентације треба психолог и да га сваки пут по доласку с неког шампионата у клубу питају да ли је он иста особа од пре – каже Марсенић додајући: - Једва чекам следеће окупљање. Илија Абутовић ми је послао поруку да му је криво што није могао да помогне и да једва чека наредне припреме. То говори и томе какво је стање у репрезентацији. Променио се ДНК репрезентације и то је богатство које треба неговати. Криво ми је само јер нисмо мали шансу да се покажемо у пуном светлу због кадровских проблема, недостајао је Илија, други десни бек, Деки Милосављев, иако су голмани били врхунски, али опет то је много играча.
Кад подвучете црту, какав је укупан утисак, да ли је у датом тренутку резултат реалност или је могло боље?
- У овом тренутку није било могуће било шта више. Највише ми је криво што нисмо имали прилику да се боримо у оном саставу у каквом је требало, јер кад смо се 2. јануара комплетирали то је изгледало тако добро, у нападу, одбрани, буквално савршено... Али, на крају, корона је одрадила своје и, нажалост, није било могуће у том саставу одиграти боље. Ми који смо играли дали смо све што смо имали и мислим да се нисмо се обрукали. Било је ситуација, раније, да су нас у групи сви противници прегазили, па се човек запита да ли је све вредно тога. Сад је то био наш максимум, са доста дебитаната. Убеђен сам, а време ће то и показати, да са играчима који су нам недостајали, ћемо правити добре резултате.
Како гледате на критике?
- Не обазирем се, тога ће увек бити. Најлакше седети за компјутером, телефоном, пити кафу и критиковати. Свако има право да мисли шта жели. Ми најбоље знамо како је сад и како је раније било, каква је припрема за утакмицу, сад и раније, небо и земља. Нама је једино меродавно и важно што мисле стручни штаб и играчи. Критике треба да нас ојачају и да се постарамо да критичарима променимо мишљење, покажемо да је Србија на новом путу, да долази боље време за нас. Убеђен сам да је тако. Знам да сваки играч једва чека следеће окупљање, добио сам од доста играча такве поруке, да мотивисано чекају март.
Можда критике долазе и из недовољног познавања околности у којима сте отишли на првенство? Мада, проблема су имале и друге репрезентације...
- Сад долазимо до тога да ти људи који критикују Ђеронин рад и наше резултате нису свесни тога да смо три, четири дана били без тренинга, два, три дана радили у две групе. Шта тако може да се уради? Најлакше је седети и причати, а само ми знамо кроз шта смо прошли. Надамо се да ће се завршити све ово са короном да можемо да размишљамо о рукомету јер смо више времена проводили у ишчекивању да ли смо негативни или позитивни него на терену. Због тога сам поносан на екипу.
Корона вас је покосила у завршном делу припрема, десет позитивних играча, а ни у самој Мађарској није било ништа мање напето?
- Дешавало се да је играч у једном дану негативан, сутра позитиван, опет негативан, па да јаве пет минута пред утакмицу:„Сад можеш да играш”, као што је био случај са Петром Ђорђићем, нашим првим левим беком пред Украјину. Шта да се очекује од тог играча, који нити је загрејан, ма није знао где му је глава од ишчекивања.
Пред Хрватску је такође касно стигло обавештење да не може да игра?
- Имали смо састанак пред утакмицу и таман да кренемо добијамо поруку да он мора у изолацију. Немогуће да се Пи-Си-Ар чека по дан и по, да тренери не знају с ким ће на терен. То је мучење за све.
Шта вам је Тони рекао по завршетку последње утакмице?
- Да је поносан на нас због тога што смо против Француске са минус десет дошли до минус четири, што раније није био случај, већ обрнуто. Сећам се турнира у Француској, пред шампионат у Аустрији, кад смо против Норвешке водили један на полувремену, онда на крају изгубили десет. Карактер репрезентације се променио и зато верујем у овај тим. Даће Бог да, не само нас, већ ни једну репрезентацију, више не погоде овакве ствари, са короном или повредама.
Шта је узрок лошег полувремена против Француске, 11 промашених зицера?
- Могуће да нас је и утакмица са Хрватском „истрошила”. Французи су играли врхунски, силно мотивисани. Деска ми је пре меча рекао да су после наших утакмица прошле године медији говорили о томе да смо их надиграли и да је то њима мотив више и стварно су одиграли максимално. Ми смо се испромашивали и све заједно је резултирало таквим полувременом. Оно што ме радује је да нисмо допустили да нас прегазе. Радује ме карактер екипе, борили смо се до последњег минута да оставимо што бољи утисак. Тако треба да буде и у будућности. Показали смо да напад може да функционише. Иако су Французи „спустили гас” долазили смо до шанси и постизали голове.
Имате још Светско и Европско првенство да „ловите визу за ОИ?
- Надам еда ћемо у марту бити здрави да одиграмо неке пријатељски утакмице, пред априлски бараж. На следећем првенству, јавно обећавам, уколико сви играчи који треба буду ту, да ћемо направити озбиљне резултате. До Париза треба проћи доста тога, имати добре резултате, изборити квалификације. Ова екипа то може. Сигуран сам, верујем у тим и рад са Тонијем и верујем да неће бити проблема – поручује пивотмен Бундеслигаша Белрина са којим је уочи ЕП продужио уговор до 2027.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.