Почетна / Рукомет / Репрезентација

ЈУНАК ПЛАСМАНА ОРЛОВА НА СП - Милосављев: С леђа пало 50 килограма

Дејан Милосављев јунак реванша баража против Словеније у коме је Србија изборила визу са Светско првенство
ФОТО: И. Веселинов, Лична архива

Реванш против Словеније, у баражу за Светско првенство била је утакмица „високог ризика”, за учеснике, гледаоце, све. Емотивно пре свега, каже и Дејан Милосављев, јунак тог дуела у коме је Србија обезбедила место на планетарној смотри догодине у Пољској и Шведској (11-29. јануар).

- Кад смо победили, сви около, саиграчи, па и сам сам то осетио, као да смо с леђа скинули 50 килограма терета, продисали, појавио се осмех истинске радости, јер та три дана између две утакмице у Крагујевцу била су претешка. Имали смо три разлике из првог меча, а рукомету то није ништа. Кад сам био у Вардару, победили смо Сегед у Скопљу осам разлике, у Сегедину смо губили девет на полувремену. Дакле, репрезентација попут Словеније која игра брзо, с одличним крилима, могла је то да реши за 50 секунди – прича маестрални Милосављев.

После окршаја у препуном Језеру рекли сте да никад нисте били срећнији у репрезентацији?

- Био је посебан моменат јер дуго нисам играо у Србији, бар не пред публиком. Последња два првенства су ме повреде и корона удаљили од репрезентације. Све се то било скупило тако да су жеља и емоција били толико велики да сам морао да дам целог себе. Поготово јер су на трибинама били супруга са сином, фамилија из Долова која нема често прилику да ме гледа уживо у репрезентацији. То је био још већи мотив.

Пољска или Малме…

Имате ли жеља кад је жреб (2. јула у Катовицама) у питању, кога бисте волели у групи на Светском првенству, где да играте?

- Можда у Пољској или негде где има највише наших људи. Рецимо у Малмеу. Мада, Пољска би нам више легла. Какве смо среће доћи ће нам сигурно или прва два фаворита на првенству или исто тако нека јача репрезентација. Спремамо се за најгоре.

Једна од песама које су се, кад је већ посао са Словенцима био завршен, била је и „Јутро је”. Чувени хит Наде Топчагић уз који је Златан Ибрахимовић изашао на сцену Сан Рема.

Има ли у том какве симболике за репрезентацију, рукомет у Србији?

- Јутро, значи свануло је, сунце је огрејало…

Дејан потом објашњава како се и та песма нашла међу онима које су се чуле с разгласа у хали:

- Требало је да одредимо десетак које ће се пуштати, па смо одабрали оне што људи знају, што сами слушамо. Заједно смо бирали…

Тимски дух је и ту у првом плану, оно о чему говорите већ неко време, а та енергија заједништва се преноси и на терен?

- Најбитније је да сваки момак који се нађе у репрезентацији, без обзира да ли на крају био у саставу за утакмицу, или не, играо минут или 60 се осећа као део целине и није ништа мање вредан од било ког са дужим стажом. Трудимо се, а тако и треба, да свако буде поштован без обзира да ли игра за Барселону или на пример Рудар,. Сви треба да будемо једни другима једнако важни. У овом саставу је то тако, сваки играч има осећај да доприноси тиму и да је с разлогом ту. То је најважније. Из мог угла гледано је тако. Никад не бих дозволио да имам бољи третман од неког голмана који брани у Србији. И ја сам прошао кроз ту лигу, одатле долазио у репрезентацију… Велика је ствар што се на тако здравој основи гради ова екипа и што је на добром путу.

Дешавају се несугласице, као и у сваком радном окружењу, али…

- Само кад је игра у питању. Тако и треба да буде, сви желимо да то што радимо буде како треба и онда је поштеније тако, да би нам сутра било боље. Ван терена смо породица, али сасвим је здраво да мало и заварничи уместо да се појављујемо као на писти, свако сваког мази. На тренингу долази до озбиљних дуела, ватре, која треба да постоји у сваком тиму, али у суштини се поштујемо.

Са терена гледано, колико су две победе над квалитетном Словенијом, велика ствар за наш рукомет?

- Уочи тих мечева слушао сам оцене да је Словенија фаворит, да има квалитетније играче. Против свих тих момака сам играо у клупским такмичењима, познати су ми њихови квалитети. Али, кад је све прошло још жалије ми је што против њих нисмо добили прилику да играмо пре две године, у баражу за претходно Светско првенство, већ је усред короне процењено да смо аутсајдери и Словенци су без борбе отишли у Египат. Сад смо потврдили да је то била грешка. Ако ништа бар нас лишити могућности да на терену покажемо ко је бољи, а за нашу Србију би још једно велико такмичење значило много.

Иако о томе нису говорили пре баража, али и ту се крије трачак мотивације да тако добро одиграју, поготово у гостима:

- Утакмицу у Цељу смо доживели као да је последња. Нисмо уопште размишљали о томе да је реванш у Србији, док нисмо завршили посао у Златорогу. На крају нисмо били ни задовољни резултатом у односу на то како смо играли. Први ја, нисам ни бранио целу утакмицу…

Због повреде колена…

- На првом шуту, на почетку меча, ме заболело колено. Био је јак бол, али сам издржао полувреме јер ми је било глупо да изађем у првом минуту. После смо се консултовали, одлучили да настави Цупара, који је изузетно квалитетан голман. Нисмо знали какво је стање с мојим коленом, па је било боље да се одморим за следећу утакмицу него да наставим и да се нешто погорша. Хвала Богу да је била добра процена…

А, онда сте у Крагујевцу, засијали у пуном сјају, 16 одбрана, уз одбрањен седмерац, постигнут гол…

- Била је то моја најбоља утакмица у репрезентацији

На неки начин сатисфакција и за чињеницу да због коронавируса нисте били у прилици да помогнете на Европском првенству?

- Добио сам позитиван тест 8. јануара, ујутру, а се 10. путовало у Сегедин. Било ми је много тешко. Мислио сам да сам неки малер, прво колено, па корона, па опет колено…Ко зна шта ће још да ми се догоди. Као да ме све време нешто „удаљава“ од репрезентације. А, због Европског остаје жал целом тиму јер нисмо могли да покажемо колико вредимо.

Светско је прилика да то исправите?

- Надам се само да ћемо бити здрави. Играмо у добрим клубовима, имамо важне улоге, дакле, све услове да и у репрезентацију пренесемо тај жар, самопоуздање – каже 26 –годишњи чувар мреже Бундеслигаша Берлина који у ризници клупских трофеја већ има Лигу шампиона, признање за најбољег голмана овог такмичења. Лауреат је и Журналовог избора за играча протекле године. Долази време и репрезентативних остварења…

Први Васкрс са Костом

Васкрс, први са сином Костом, провешћете у Берлину?

- Први са нашим златом. Нећемо бити сами за празник, биће са нама супругин брат са девојком. Највероватније ћемо ми Балканци из тима заједно прославити. Кад је наш празник позовемо, раније Гојуна, Мандалинића, сад Копљара, Марсенић је ту са породицом... Заправо заједно прославимо и католичке и наше празнике. Организујемо ручак или вечеру и уживамо заједно. Увек смо се сјајно породично дружили, трудимо се да нам ти празници буду као код куће.

На крају је све добро испало

Кад су Словенци повели два разлике у финишу реванша, са две, три бриљантне интервенције поштедели сте саиграче додатних искушења, публику стреса:

- Нисам био задовољан што их нисмо казнили у првом полувремену. Да смо тад направили пет, шест разлике, 100 одсто би се већ тад предали, јер би већ било девет… Много…и грешили би још више. Нама би то отворило пут за убедљивију победу, али смо дозволили себи доста промашаја, да нас испровоцирају, добијемо искључења. Мучило ме то у првом полувремену јер сам знао да ће у другом вероватно доћи наш пад. Словенци су одиграли јако добру другу утакмицу. Видео сам у ком смеру то иде. Кад је било два разлике свашта ми је пролазило кроз главу, али сам гледао да пробам да помогнем што више могу. На крају је испало све како треба.

Дејан опет у Златорогу

Од момента кад су им се путеви укрстили још у млађим категоријама, па доживљајвајући врхунац кроз клупске ангажмане у Вардару и Берлину, два Дејана, Милосављев и Перић (један од ретких освајача Лиге шампиона са два различита клуба две године заредом), као ученик и учитељ стално померају границе. А, мечеви са Словенијом за овај тандем имали су и нову димензију:

- Перке је играо у Златорогу кад је направљен и ту је и завршио каријеру. Били су то славни дани Цеља. Тамо стоји и његова слика, сви говоре о њему, легенда је. Била ми је част и привилегија стајати међу стативама на том месту. Први пут сам био у тој хали, жао ми је што нисам могао да браним целу утакмицу. Наравно да смо се чули и пре и после, од Перкета сви имамо изузетну подршку, од стручног штаба до свих играча – каже Милосављев.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.