Увек ненаметљива, по страни, без исхитрених реакција и изјава, са дечијим осмехом, великом добротом, кућним васпитањем, као и бригом о другима, Сања Радосављевић слови за једну од омиљенијих девојака српског рукомета.
Свако ко је икада упознао ову Панчевку није остао равнодушан, снажан утисак који оставља већ после првог контакта не греши, а она је и једна од ретких која је успела да усклади школу са спортом, па је тако пре две године завршила и Правни факултет.
77 мечева је одиграла Сања за репрезентацију и постигла је 219 голова
Каријера је ишла својим током, прошла је и све репрезентативне селекције да би стигла и до сениорске екипе, одлазак у иностранство после Динама и Радничког, је касније био логичан след. И баш је требало да се из Мађарске пресели у Крим и коначно заигра у Лиги шампиона, после сјајне сезоне, догодила се несрећа, која је Сању одвојила од терена на више од шест месеци.
- Опоравила сам се од повреде, али не могу да кажем да је прошлост. Пуцање предњих укрштених лигамената је једна од најтежих спортских повреда, опоравак дуго траје, тако да сам морала психички и физички да се спремим за све што ме чека. Мислим да су повреде код спортиста нешто што остаје за цео живот, да ћу до краја каријере морати да водим рачуна – истакла је Сања Радосављевић.
Да ли сте задовољни досадашњом каријером?
- Нећу да звучим нескромно, мада мислим да увек може боље и више. Али без обзира на све, не бих ништа у каријери променила. Мислим да су ми одабири клубова били добри, могу да будем задовољна, а поред спорта упознала сам велики број људи, на крају крајева и најбољи пријатељ ми је из рукомета, баш као и дечко са којим сам дуго у вези.
Лична карта
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ: Сања Радосављевић
ДАТУМ РОЂЕЊА: 15. јануара 1994. у Панчеву
ПОЗИЦИЈА: Лево крило
КЛУБОВИ: Динамо, Раднички, Ваци, Крим
УСПЕСИ: Злато на Медитеранским играма 2013. и бронза на Универзијади 2015.
Радосављевићева је додала:
- Искрено, недостаје ми медаља са репрезентацијом, то ми је неостварена жеља за сада. Мислим да је циљ сваког спортисте да за своју земљу направи неки велики резултат, да буде испуњен док облачи тај дрес са српским грбом.
Једна сте од ретких спортисткиња која се може похвалити факултетом?
- То ми је одувек био приоритет. Мислим да врхунски спортиста мора да има и образовање, да ради на себи, јер каријера дође и прође. Завршила сам Правни факултет прошле године, не могу да кажем да је било лако, учила сам ноћу, пре и после утакмице, у аутобусу, у карантину, где год сам стигла... На крају се све исплатило, дипломирала сам и сад ми је лакше. Међутим, не намеравам да се ту зауставим, планирам ускоро да завршим Мастер студије и тако ставим тачку на тај део.
Шта планирате после каријере, останак у посрту или да се посветите праву?
- У овом моменту не знам шта бих одговорила. Чини ми се да бих сада више волела да останем у спорту, у било ком облику, али да ли ће тако бити, не могу да знам. Мислим да се планови мењају, имам још времена, видећу шта и како ће бити за неколико година. Најрадије бих била у спортском праву, али тога у Србији нема, тако да ћу морати нешто да одаберем.
Немања друга половина
Већ неколико година сте у вези са рукометашем Немањом Цветиновићем, бившим играчем Црвене звезде који игра у Шведској. Како опстаје веза?
- Осам година смо заједно тако да о њему могу да причам до сутра. Тешко је бити у вези на даљину, али некако љубав све покреће, па тако и нас свих ових година. Поред велике и безграничне љубави, ми смо велика подршка један другоме. Он је добар човек, вредан, романтичан, духовит, велики радник и спортиста. Он је моја друга половина.
Ускрс омиљени празник
После дужег времена ћете за Уксрс бити у Панчеву, какав је обичај код Вас у кући?
- Као и у свакој српској, традиционалан и поштујемо све. Фарбамо јаја, радујемо се, окупља се породица, дочекујемо Васкрс. Све сам припремила за фарбање, тако да ћу после утакмице са Исландом одмах да завучем рукаве. Уживам у Ускрсу, фарбању јаја, припремању хране...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.