Душко Милић је изненада преминуо у 61. години. Био је један од пионира рукомета у тадашњем Титограду. Играо је на позицији левог бека за Будућност, потом био у Црвенки четири сезоне, вратио се међу плаве 1985. године, а онда играо у Југовићу из Каћа, Португалији и Шпанији.
Млађе генерације га памте као врло успешног тренера. Тај део каријере је почео у МРК Будућност, а потом био тренер рукометашица Будућности и први указао шансу тада тинејџеркама Јованки Радичевић, Анђели Драгутиновић (сада Булатовић), Марији Јовановић, Ани Радовић, Винки Влаховић...
У трећем мандату у ЖРК Будућност 2006. године морао је да се повуче због срчаних проблема.
Након што се опоравио, отишао је у Србију, гдје је освајао шампионске титуле са рукометашицама Врњачке Бање и Зајечара, а био је и селектор женске репрезентације Србије.
Као помоћник Милорада-Микија Милатовића освојио је бронзу на Светском првенству у Италији 2001. године са рукометашицама СР Југославије, а три године касније и са јуниоркама Србије и Црне Горе освојио одличје истог сјаја на ЕП.
Раније је водио и рукометаше Беране, а 2018. се вратио у Ловћен након више од 20 година. За непуне четири сезоне, са Цетињанима је освојио три титуле шампиона и два Купа Црне Горе.
Његовим одласком црногорски рукомет је изгубио још једно велико име, човека чији ће ведри дух, осмех и очи у којима се лако могла видети несвакидашња доброта памтити сви који су икада имали част да са њим проведу макар један минут.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.