ПИШЕ: Светлана ВУЈЧИЋ
Што кажу иницијатори смене актуелне рукометне власти, промене су неопходне, а и што кажу из УО РСС – не сад.
И, ту бисмо могли и да закључимо овај случај. Али, нас нико ништа не пита, глад је велика. За влашћу. Па и по цену непроцењивог - репрезентације Србије.
Да истински водимо рачуна о најдрагоценијем, а сви се кунемо да нам је то дрес са државним грбом, не бисмо тражили хитне промене пред саме мечеве завршница квалификација за одласке на СП и ЕП, већ бар дан после. Као што бисмо неке друге смене и промене обавили много пре ових важних акција. Али, нико овде на сат не гледа, једни се успавали, а други журе.
Због тога женска национална селекција на Румунке излази без четири најбоље играчице, а са Сашом Бошковићем, уместо обрнуто.
Доста тога се није одиграло кад је требало и могло, а сад му никако време није, јер је оно тренутно резервисано за репрезентације. Дужни смо да навијамо за Србију и подржавамо националне селекције у било ком да су саставу, са било којим селектором кад је такмичење у току. Па и ратови су прекидани због Игара, после се настављало тамо где се стало са цепањем и свргавањем.
Страшно ми је и да помислим како се уз оволике потресе и прогнозе у којима им иницијатори промена не дају ни мрву шансе да могу да победе, што због селектора што због њих самих, осећају ове девојке и момци у дресу са националним грбом пред ове важне мечеве. Јадно и бедно сигурно. Несигурно свакако.
И како да победе кад нико у њих не верује, а рукомет набијен најжешћим отимањем о власт?! Стварно ми није јасно како нас није срамота, од нас самих, и од ове деце што се угледају на нас. Ваљда неће.
Покушавајући да проникнем у све ово, никако не могу да схватим зашто је иницијаторима смене толико важно да промене наступе баш сад у мају, а не половином јуна на пример, кад све квалификације прођу.
Није ваљда да мисле како ће им то теже успети ако се репрезентације пласирају на велика такмичења, кад овамо свуда и на сваком месту истичу да неће проћи, што због неодговарајућих селектора (Перић им није школован, нема дана радног стажа, а Бошковић ни умећа ни ауторитета), што због исто такве селекције играча.
Па где се то говори играчима, уочи самих утакмица?!
Хајде и да се само прича, ни по јада (можда може да пробуди инат код репрезентативаца, ако не покрене мучнину), него се, како са свих страна бруји, са свих страна и прети.
Иницијатори смене, наводно то раде по политичкој основи, претњом смањења буџета који локалне самоуправе дају клубовима и рукомету, а ови на власти позицијама клубова у Супер и осталим лигама, испадањима и слично.
По тим гласинама, и једни и други прете истим људима. Делегатима у Скупштини од којих се наводно тражи да гласају или не за ванредне изборе.
Ови први, бивши асови и тренери, то наводно раде зато што нико од њих није делегат и углавном нису ангажовани по клубовима, самим тим ни у разним телима РСС, а други јер преко оперативних органа иначе стално кроје њихову судбину.
Лично, просто не верујем у те претње, некако су ми без смисла. Највише због тога што би то онда значило да нико не нуди ништа ново.
Ипак, судећи по личном искуству, требало би и да поверујем, јер мени су неки, није важно ко и кад, претили само због тога што им се није свиђало шта о њима пишем. Не, не увек, само кад их не хвалим.
Њихов гнев ми је такође био нелогичан. Требало је само да раде другачије. Онда бих и ја другачије писала. Врло једноставно.
А, не, нећу да откријем ни ко је претио, ни кад, ни како сам пролазила у судским споровима, јер кад бих вам рекла, морала би да вас убијем. А нико не умире двапут.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.