Остали сте неутрални?
– Нисам, а нисам ни објективан. Одавно сам рекао да господин Марјановић мени никада неће бити председник. После искуства са њим у Партизану сам тако рекао и остао доследан. Имали смо Стручни савет, питали су ме да будем селектор, али нисам желео, онда је кандидат био Љуба Обрадовић и после тога је Марјановић укинуто ово тело.
Да ли сте видели писмо иницијативе?
– Био сам тада на предавању у Новом Пазару, па сам касније видео. Нема говора, све што су тражили и зашта се боре су у праву. Они једино што захтевају су избори и ја не видим шта је ту лоше. Ја нисам потписник, али се слажем. Морам да истакнем да ми се допада и структура људи који су то потписали, јер су сви у своје време дали допринос рукомету. Читам и коментаре на интернету, не разумем омаловажавања, а с друге стране видим и да су се неки прилично разжестили, јер су угрожени.
Да ли мислите да може да дође до промена?
– Не може овако, јер нема правну вредност, већ само морални притисак, а он гађа људе који га немају. Тако да, неће од тога бити ништа, осим ако се не умеша Министарство спорта и омладине или Спортски савез Србије. Јер рукомет нема кровну конструкцију, Савез се понаша као приватно предузеће и само Управни одбор може да смени председника, а зашто би то радио кад му је лепо. Мора да реагује неко више тело и реши проблем.
Савез је одговорио на писмо и истакао да је имао значајне резултате?
– Освојене медаље на домаћем терену су жесток показатељ свега што се дешавало пре и после тога. И код жена и код мушкараца. Узмите сви и погледајте резултате остварене после тих медаља. Нема нас нигде. Наравно, далеко од тога да треба омаловажавати одличја, али нека неко објасни где смо пре и после тога. Некад је рукомет био заступник медаља, а сад су то преузели одбојкаши.
Какав је рад у млађим категоријама?
– Никакав! Пре четири, пет година сам правио за РС Београда један програм, ту су били јуниори као демонстратори и онда сам сазнао да они плаћају клубовима чланарину како би тренирали! Онда долазимо до тога да неко ко је таленат не може да напрадује јер нема новца, а онај ко има наставља да тренира. Све је некако контра.
Професор Бранислав Покрајац је додао:
– Такође немамо више ни критеријуме по којима би се бирали селектори. Некада се тачно све знало, а сад тренер мушке репрезентације може да буде човек без дана тренерског искуства, а камоли репрезентативног. Докле год буде тако, неће бити бољитка.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.