Šešum: Francuzi - to je reprezentacija za primer kako se radi, ulažu, rade sistemski...

1

Žarko Šešum i Bojan Beljanski imaju medalje sa velikih takmičenja u svim kategorijama, a znaju kako treba u budućnosti

FOTO: L. Petrović

U iščekivanju sutrašnjeg (18.15) meča sa Francuzima, pravim primerom kako i šta treba da se radi da bi se postigli ozbiljni rezultati, Žarko Šešum i Bojan Beljanski su se prisetili zlatnih dana njihove generacije, ali i dali predlog kako se vratiti na taj kolosek.

Prvo da vidimo kako i šta sa Francuzima, svetskim šampionima?

- Imaju povređenih igrača, renovirali su reprezentaciju, ubacili nekolicinu novih – kaže pivotmen Srbije Bojan Beljanski.

Žarko Šešum se nadovezuje na priču:

- To je reprezentacija za primer kako se radi, poslednjih godina su sve osvojili i u mlađim kategorijama i u seniorskoj konkurenciji, sad su i žene zlatne. Ulažu rade sistemski, ne padaju u nesvest kada ne naprave uspeh. U Poljskoj su bili peti, u Beogradu nisu prošli grupu, a onda pola godine kasnije uzeli olimpijsko zlato.

`Ladni kao Francuzi

Kažu da su Vojvođani po temperametnu usporeni kod njih je sve polako:

- Ne bih ja to za sport vezivao. Možda smo ovako za sve imamo vremena, smireniji smo, ali ne vidim to kao lošu predispoziciju u sportu kaže Beljanski – Samo ne pokazujemo na terenu tu srčanost kada damo gol ili odradimo neku akciju dobro, ali daleko od toga da nismo. Neka moja logika je da čovek ne  treba da se troši na emocije već da odradi sve kako treba, a neko to povezuje sa tim da nam nije stalo. Uvek za to dajem primer Francuza, oni ćute, igraju, ne skaču po terenu posle neke akcije i gola, jednostavno se vrate nazad i nastavljaju dalje, svih šezdeset minuta.

Možda je Evropsko prvenstvo u Poljskoj najbolji primer kako to funkcioniše, nisu ušli u polufinale i to su shvatili najnormalnije, promenili nekoliko igrača uzeli zlato na Svetskom, igrali finale Olimpijskih igara i sve normalno.

Nekako prirodno Beljanski nastavlja:

- Druga najjača liga na svetu je Francuska, nema šta da se kaže. Imaju odličnu bazu mlađih kategorija, sada igraju isto jako dobro, to je sistem, ali zašto da se ne potrudimo da odigramo i protiv njih najbolje što umemo.

Ova dva Bačkopalančanina, od dečačkih dana su zajedno u rukometnoj priči, kroz Sintelon, potom kadetsku, juniorsku i seniorsku reprezentaciju. Kao kadeti su pripadali strašnoj generaciji evropskih i svetskih prvaka koje od Evropskog prvenstva u Beogradu 2004. do juniorskog kontitentalnog šampionata u Austriji 2006. niko nije pobedio. Imaju dva kadetska zlata, juniorsko svetsko srebro i seniorsko iz Beograda 2012.

Šta se dogodilo u međuvremenu, pa u seniorskoj konkurenciji nije nastavljen taj pohod. Sa vama u generaciji su bili i kapiten Nemačke Uve Genshajmer, Danac Mikel Hansen, Ivan Čupić iz Hrvatske, od svih ste bili bolji...

- To je dokaz da se mlađe kategorije ne mogu porediti sa seniorskom gde je mnogo veća konkurencija, veći broj igrača, mnogo više je svega u igri. To su bila neka lepa vremena gde smo imali stvarno dobru generaciju, i dosta nas je i sad u seniorskoj konkurenciji, napravilo karijeru. Ima malo veze i sa sistemom rada, recimo i da smo propušteni u nekom slučaju, možda kasno dobili odgovornost i imali pravo da gubimo utakmice, kao što su radili neki drugi - razmišlja kapiten Šešum.

Napominje kapiten Orlova i da se kod nas neuspeh ne prašta:

- Niko ne rizikuje da bi dobio budućnost nego se traži sve odmah i sad. To je jedan od glavnih problema. Zato i treba da mlađi, poput Jovanovića, Đukića, Ilića, Marsenića sada imaju što više minuta, da sad prolaze takve stvari kako u najboljim igračkim godinama ne bi gubili jedan razlike nego pobeđivali.

Spala knjiga na dva slova

Koliko je Bačkopalančana u reprezentaciji sad?

- Marko Vujin je otišao, pa smo ostali samo Beljanski i ja, Boća nikad neće priznati, ali i on je naš, Gajdobra je blizu. Sad nema zetova Palanačkih kao ranije što su bili Čutura i Nikčević. Uvek nas mora biti - zajednički zaključuju Šešum i Beljanski.

Zašto baš vas?

- Najbrojniji smo mislim uvek bili. U kadetskoj pored nas bili su Boća Marković, Rajko Prodanović, pokojni Sambolija, Mirko Milošević, Maksimović, od četiri do osam uvek.

Jednom kapiten, uvek kapiten

Žarko Šešum slovi za racionalnog čoveka kome se poverava odgovornost i zato je kapitenka traka bila kod njega kroz sve generacije, pa čak i sad u Gepinngenu:

- Najsmireniji sam. Takva mi je priroda. Racionalno gledam na stvari. Bolje neko ko tri puta meri jednom seče nego neko ko reaguje na prvu i to je dobro i za ekipu. Čast mi je bila uvek što sam kapiten. U Bundesligi nije svakodnevna pojava da se ta uloga poveri strancu. Imam sjajan odnos sa trenerom, ekipom, tri uspešne sezone. Govorim nemački...

Pred Vujom u stavu mirno

Veselin Vujović vas je vodio do poslednje tri medalje, na kadestkom Evropskom prvenstvu u Beogradu 2004, Svetskom u Katru godinu kasnije i svetskom juniorskom u Mađarskoj iste godine.

- On je trener velikog znanja i autriteta – kaže Šešum. - Stajali smo mirno na sve što bi rekao. Ali i poklopilo se mnogo toga, njegovo znanje, naš talenat, ali i to da smo imali izvrsne uslove u klubovima

Beljanski dodaje:

- I sad kad uđe u prostoriju imamo poštovanje, a ne tada kao klinci.

Poslednja ste medaljna generacija mlađih kategorija, sad već nismo u prilici ni da razmišljamo o tome, zašto je tako?.

- Ponešto znam i  i čujem iz priče jer ne mogu mnogo da pratim kada sa mu inostranstvu, ali Srbija ima dosta rukometaša i klubova. U pitanju je rad , selekcija, sistem koji je nekad postojao kad smo mi bili klinci, gde smo imali ligu, svake nedelje dve, tri utakmice, turnire, putovanja, merili se sa svima po Srbiji, pa kasnije i internacionalno. Sad ne znam kako funkcioniše, ali da problem postoji to je očigledno – nastavlja dalje Šešum.

Beljanski naglašava dalje:

- Tada je bilo i sedam, osam dobrih klubova u Srbiji, superliga je bila još jaka.

Ima nešto i do struke:

- Treneri sa kojima smo radili, Petljanski, Vujović u reprezentaciji, na kampovima preko leta, sve dobri, pokojni Aca Pavlović, pa Aca Živković. Ozbiljna imena, znali su da rade sa decom, seniorima. Pobeđivali smo sve u mlađim kategorijama, u seniorskoj nismo  postigli to za šta smo bili predodređeni, a imali potencijala, uz sve ostale probleme - tvrdi Šešum.

Ima to veze i s prečestim promenama selektora koji traju u proseku po jedno takmičenje:

- Od 2005. sam u reprezentaciji i ne mogu ni da nabrajam koliko ih se promenilo, baš šest, sedam. Na kraju smo ipak i uspeli da odemo na dosta velikih takmičenja, ali javnosti ni to nije dovoljno. A, gledamo da neke reprezentacije koje ulažu mnogo više, imaju isto uspeha kao i mi.

Koliko vam teško pada posle tako velikih stvari da se na kraju borite za slabije plasmane. Zenit karijere vam je, izgleda finale Evropskog prvenstva u Beogradu 2012.

- Jeste, od 2009 se osećalo da se poboljšavaju stvari, a 2012. je bio vrhunac, posle Olimpijske igre u Londonu. Stvarno je bilo igrački, organizaciono, sve na svom mestu. Zašto to nije potrajalo ne znam. Nismo umeli da iskoristimo tu medalju kao zamajac, propustili smo opet dva takmičenja, opet smene selektora, trzavice, neki loši rezultati, pa dobre utakmice. Tako smo se opet vratili na staro. Najveća je greška što se taj uspeh nije iskoristio da se napravi neki sistem za generacije koje dolaze - kaže Šešum.

Saglasan je sa tim i Beljanski:

- Treba da mladi imaju neki kontinuitet, spremaju se za seniorska takmičenja.

Mora dakle, mišljenja je vođa Orlova da se stvari sagledaju realno:

- Da se malo spusti lopta, krene iz početka od najmlađih da se stvaraju ekipe za budućnost.

- I strpljenja – dodaje BeljanskiDa se mladi istrpe, kad se bace u vatru, odigraju barem jedno prvenstvo i da ne bude odmah tragedija neuspeh, smene, a da zato oni trpe, umesto da kroz četiri, pet godina dođu do nečeg dobrog.

Tri dana prevage, malo je čudno svima

Prvi put tri dana pauze imate na velikom takmičenju između dve utakmice::

- Nikad ovako nije bilo, malo je čudno svima, ali bolje nego da igramo svaki dan. Moramo malo da se odmorimo, za deset dana smo odigrali šest utakmica, 2000 kilometara proputovali. Nikad jače prvenstvo nije bilo. Ovi slobodni dani bi mogli mnogo toga da reše u završnici. Nekom će  dobro doći nekom neće zato što su neke reprezentacije starije, sporije se oporavljaju, imaju manji roster... Kad su svi sveži drugačija situacija. Makedonija može da napravi iznenađenje i ode u polufnale, Danci, Norvežani, Hrvati nisu u zavidnoj situaciji. Šveđanima kako je bio vrhunski dan u Splitu, tako mogu i da padnu. Sad nam je tek žao što ih nismo dobili - kažu u glas. - Da smo stigli na jedan razlike tad bi ih slomili.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
SRBIN

Tacno Zarko. I Francuzi nece pognute glave izaci, ma ko god da je protivnik, kao sto si ti izasao protiv Hrvata. To je takodjer za primer, pored svega sto si naveo!

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru