Блиставу каријеру наговештавали су рукометни почеци Жарка Шешума, идеална постава или титула МВП - му није гинула, а онда су се догодиле прво несрећа у Мађарској где је страдао Шешумов саиграч из Веспрема Мариан Козма, сам Жарко је био озбиљно повређен , а онда и бизарна повреда ока на полуфиналу ЕП у Београду када га је погодио новчић из публике. Све је то имало утицаја да не достигне шта му се предвиђало:
- Пех, повреде се десе у глупости, незгодно време, поклопило се кад је требало највише да играм. Могло је боље, више, али нисам незадовољан, играо у добрим клубовима, све олуке сам доносио сам. Где год сам играо опет сам видео шта и како, не жалим.
Како сте се из тога враћали?
- Имам добар круг људи око себе, тако да ми је то највише помогло, породица, другари, кумови. Можда су ми тако неке глупости помогле да схватим да кад се изгуби нека важна утакмица није крај света, да има и горих ствари, нажалост и зато нисам „пукао“.
Како размишљате на на тему репрезентације, колико још дуго планирате да играте?
- Размишљам о томе, породица је ми је на првом месту. највише зависи од здравља. После овога ћу и ја да седнем мало и размислим. Не бих ни ја да ми „гулимо“ на силу преко повреда и болова, па да неки момци дочекају тридесету да би добили пуну минутажу и одговорност. Није ни то решење. Лично немам проблем са тим да ја морам да будем, капитен, репрезентативац, мени је најбитније да репрезентација Србије, самном или без мене, буде добра – тврди Шешум.
Бељански је сличног мишљења:
- То је отворено питање. Морам да размислим шта даље, 32 пунимо сада, ако ће се нека прича радити са млађима, време је да и они почну да играју. А, ми смо ту да помогнемо ако затреба.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.