У РАШЉЕ: Вечност је сада

Пише: Светлана Вујчић

Ако ни по чему, Дејан Перић ће за селекторовања остати упамћен као један од најрадикалнијих савезних тренера. И, нека је, тако и треба, кад му већ није наметнут ни резултат, ни утисак који треба да остави, ни нацрт за будућност.

Нема стручног савета ни већа мудраца који би доносио стручне одлуке, Управни одбор му је оставио сасвим одрешене руке, као и свим селекторима до сад. Везује их само његова сопствена савест.

Срећа је велика за наш рукомет што је Перке један од најсавеснијих спортиста на свету, високих људских вредности, рођени победник који је навикао да иза себе оставља само добре ствари, и чист успех.

Мора да је на то рачунао и Велимир Марјановић, кад на крају већ није имао кога од признатијих стручњака да приволи да се лати Орлова.

Заобишли смо ту неколицину „залеђених“ тренера са којим не говори, а због чега их и нико други у организацији није разматрао као озбиљне кандидате. То је право јединство.

Што се тиче поверавања овако важне улоге човеку који нема ни дана тренерског искуства са екипом, осим са голманима, ни по јада.

У поређењу са оним шта су радили неки од „великих“ стручњака, како су пролазили и кога су све звали (и због чега) у репрезентацију, Перке је на старту чист геније.

Осим што је врхунски мајстор рукомета и један од најбољих голмана на свету, што му само по себи даје за право и да буде селектор, он се у избору момака (додуше нешто времешнијих) пре свега руководио управо људским показима.

У пракси то значи да појединце није позвао под заставу Србије и због ранијих испада у дресу са државним грбом, међусобне или нетрпељивости уопште, те нелојалности према националном тиму. Ту стварно онда није ни битно каквог су играчког квалитета.

Поред тог строгог вођења рачуна о понашању, поштовању репрезентације, саме институције, тренера, саиграча и птица на грани, Перић је, дубоко свестан свих мањкавости, пре свега временских, одиграо и на карту буђења вечито других.

Веома оштроумно. Кад најзад добију прилику, чешће бљесну појединци из другог плана, наравно појачани неколицином стандардно добрих и ментално стабилних играча, него што асови оправдају своје звање.

Али, доста философирања, оставићемо је  нашем вд селектора, он то тако шармантно ради, а ми ћемо само подсетити да је Перић шести селектор за пет година.

Гледано спрам вечности, стварно није битно шта ће он сад да уради.