У мору коментара на вест да је Момир Илић одлучио да заврши играчку каријеру, нашао се и један који каже – одлази један од рукометних финих момака.
- То ме више од свега радује. Све буде и прође, али те људске ствари, карактер, однос са људима остају. Тако бих и волео да ме памте – каже Момир из кишног Веспрема где је само дан раније, саопштио да после фајнал–фора Лиге шампиона у Келну, 2. јуна, завршава каријеру која га чини најтрофејнијим српским играчем – Срећан сам да је мој пут био баш овакав...
Знала је ова момчина увек да одабере прави тренутак за доношење великих одлука, тако је било и у избору клубова.
Увек одмерен, предан до коске у свему, радан:
- Једноставно ми се тако „нудило”. Слушао сам срце, инстинкт, то нешто у мени што ми је говорило да то треба баш све тако, постепено, једно по једно. Пресрећан сам због тих потеза. На крају не могу да жалим ни за чим.
После 18 година играња на топ нивоу, како се осети када тренутак да се каже – крај? Ипак, тиме се завршава са нечим што је био већински део Вашег живота?
- До пре три, четири месеца сам размишљао да одиграм још годину. Међутим, у последњих десетак дана су планови кренули неким другим током. Имам амбицију да се бавим тренерским послом. Размишљајући шта и како схватио сам да је баш сад прави тренутак да ставим тачку. Једно јутро сам се пробудио с мишљу да после фајна-фора Лиге шампиона више не играм. Знам да је то завршетак нечег прелепог у мом животу, али исто тако знам и да је рукомет моја љубав и да у њему остајем, али као тренер.
Момирје већ завршио тренерску школу, раније је већ преломио да жели да се бави том професијом.
- Од лета ћу бити помоћник Давису у Веспрему. Клуб ми је изашао у сусрет. Имам циљ јасан као дан и желим да успем и као тренер.
Једна година у каријери Момира Илића је била посебна – 2012.
- Никад је нећу заборавити! Били су то одлични резултати, прво са Килом- три тиуле смо узели, једина екипа која је првенство завршила без пораза, поставили смо лествицу високо за друге клубовње. Била је то генерација за памћење, безброј врхунских играча и шлаг на торти освајање сребрне медаље на Европском првенству са репрезентацијом у Београду. То ми је био сан и наравно Олимпијске игре.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.