Пише: Павле Ерцег
Признаћете, ниједан списак репрезентативаца не прати акламација! Признаћете, ниједним избором селектора никад нису сви задовољни! Није, признаћете и следеће: никако није тренутак да се бавимо уобичајеним забавама у стилу запиткивања што нема овог или оног играча, или што није селектор неко други...
Признаћете да успех државног тима у престојећим квалификацијама није на срцу само ситним душама, или противницима челника РСС, или чак Дејана Перића!
Битан јесте и мора да буде државни тим, наредних дана ништа друго није важно, осим толико жељених победа, јер српском рукомету прети пад у анонимност. Само је репрезентација вечна, неумитно пролазе селектори и власници дресова са грбом. Раније или касније бивају уписани у анале рукометног спорта. Тако ће бити и са Перићем и од њега изабраних "тренутно" најбољих...
Репрезентација је последњи меч завршила разбијена и ошамућена, на Дејана Перића од многих понуђених кандидата пао је избор РСС да је извлачи из спортске и резултатске депресије. Мучи ме јеретичка мисао да списка кандидата заправо није ни било! Прво име, било је и једино, тражена је свежа крв!? Тешка срца, морам јавно да се приупитам, нисам ли залагањем за Јовицу Цветковића, слатко забавио елиту са Обилићевог венца? Уколико је тако, капа доле! Што се Цвелета тиче, став и процену не мењам, мада је та прича тренутно на леду.
Дежурни скептици могу да завапе, какво црно извлачење из серије неуспеха, са вођом без дана тренерског искуства? Греше, то Перкету није никакав хендикеп! Упитајте се, какво тренажно Колумбово јаје може да измисли на прегртшт тренинга! Не може - нико! Његов задатак је превасходно психолошке природе. У цигло три дана мора да се бори за повратак и обнову самопоуздања репрезентативаца. Постављајући успут и темеље сопственог ауторитета, како би играчи осетили да зна шта ради, припремајући их за сопствени, па и њихов (!) деби, јер су "Орлови" у транзицији. Не треба очекивати експресну трансформацију игре, ВД селектор у наредна два меча треба само да врати тимски дух и да момци одиграју ваљано, оно што знају и могу.
Тренинге до среде, одрадиће уз савете Бранислава Зељковића, њему не маљка искуство. Уосталом, водио је пре скоро две деценије уз асистирање професора Станковића, истина врло кратко тадашње "плаве", није са Елезовићем прошао као и за Матића кобни тест са Чесима, ваљда је трећа срећа!
Не треба, најзад, потцењивати репрезентативно искуство Перића! Био је годинама у врху светског рукомета, био пулен највећих тренерских магова, морао је много тога да научи. Подсетио бих да су са гол црте на чело клупе долазили Штенцл, Живковић, Арнаутовић, како у тој голманској - селекторској лози освајача наших медаља, нису само професор Покрајац и Вуковић. Загонетка остаје до среде, како ће Перке тај искуствени капитал из шестерца преточити у успешно командовање игром!
Остављам за друга времена бављење првим изјавама ВД секетора, претежно програмским, мада су мени звучале више програматски, без довољно дубине.
Кад прегурамо Црногорце и Израелце, надам се без промашаја, почиње Перићев прави посао. Имамо играча, погледајте каква су имена остала у шпилу адута, то је састав појачан Станиће , Шешумом и Манојловићем, кадар да баци рукавицу тренутно најбољима у Перићевом избору!
Питам се на крају, да ли тугује Петар Ненадић? Назвао сам га једном Петар Пан, очаран игром какве, на моје истинско разочарање, ретко пружа. Не знам за њега, ја тугујем, прескупо је одузимати му време и пропуштати прилике да коначно решимо питање истинског диригента игре. Моториком, експлозивношћу и смислом за игру, једини поседује играчки потенцијал кадар да већ једном избаци из вреће рогове Илића и Вујина. Ни он није никад успешно уклопљен у игру "Орлова", то треба исправити!
Не бих о Ненадићу старијем написао ни слова, да ми недавно није Зоран Ивић испричао како су Бенгт Јохансон и комплетна шведска репрезентација имали стрпљења и воље да од анфан терибла какав је био, претворе Магнуса Висландера у можда и највећег аса свих времена. Стрпљење, поверење, тако се добијају битке не само за појединца, већ и тим постаје такмичарски успешан колектив. Сетите се, Теодосића! Петар је рукометни Тео!
Сретох пре три дана Марка Исаковића, без оклевања је потврдио: Далибор Чутура је спреман и може дебело да помогне млађима. Тачно тако, добро али палијативно решење, на дуге стазе, само Ненадић. Прибојавам се, да можда није рекао Перкету, хвала не могу. Заслужује тајмаут, ако је то случај, баш као и Станић.
Поручио бих и репрезентативцима, после Матића и Чеха, права одговорност и терет су не на Перкетовим, већ вашим плећима! Лопта је округла, али у среду је бацајте као коцку и пређите Рубикон!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.