Распоред такмичења је такав да све селекције, мушке и женске у врхунском рукомету, чека "пакао" до наредног лета закључно са Олимпијским играма у Токију. Како припремити екипу, а с друге стране, сачувати девојке од великих напора?
- Заједно смо били прошле године на Европском првенству, знамо колико девојака је одсуствовало и колико се повредило током самог такмичења. Да се не понављамо, то је тако, нико не слуша тренере и играче. Играју се и клупске утакмице у недељу увече, а припреме репрезентације почињу у понедељак. Питале су ме и ваше колеге, шта би било да имате два и по месеца за припреме као кошарка и одбојка? Знам шта би било, али џаба је да причам. Мора да се води рачуна о спортистима. Нормално би било да деца добију седам дана да залече микроповреде, па да се онда крене са озбиљним радом као што су прирпеме за Светско првенство. Када је рукомет у питању, само припреме за Олимпијске игре су припреме у правом смислу те речи. То је једини начин да би квалитет испливао. Једино тако рукомет може да нађе своје место у сазвежђу осталих тимских спортова. Ту нешто не достаје. Рукомет је много леп спорт и то треба да се види.
Има потенцијала међу млађима. Често се поставља питање и шта ће бити са женском репрезентацијом када садашње ведете престану да играју?
- Несрећним сплетом околности изгубили смо једну јуниорску генерацију због организације турнира који је после отказан. Радили смо цело претходно лето, добили од Савеза шест недеља за јуниорке и кадеткиње. Играли смо два европска финала. Многи кажу "од кога сте изгубили", а када победите, онда је то небитно и није друга дивизија квалитет. Хоћу да кажем нешто друго. Постоји доста финог потенцијала, поготово у кадетској репрезентацији. Сплетом околности са нама на Светском првенству ће бити 17-годишња Јована Јововић. Недостаје нам време за рад, такмичења, окупљања, али радимо на томе.
Уз због трудоноће одустних Крпеж-Шлезак и Радојевић, неће бити ни Сање Вујовић, а у односу на прошло велико такмичење, ни Марије Чолић и Андрее Лекић...
- Повреде су неминовност, нисмо били комплетни ни једном такмичењу од када сам селектор. Марија Чолић је послала писмо, захвалила се, Сања је рекла да не може, материнство је материнство. Имамо две труднице, Андреа је доживела врло незгодну повреду... То је оно о чему сам говорио, да сачекамо крај недеље иако је списак објављен. Не сме то да буде изговор, да тражимо алиби, после свега, да ли смо прошли овако или онако. Девојке су позване, имају шансу, шанса је врхунска, јединствена, на нама је, на њима је, да урадимо све што може, најбоље, колико се може. Шта је то најбоље, видећемо када се заврши. А када се заврши, анализа, општа, дубока, стручни штаб и девојке, да би се наставило даље, процес мора да постоји и даље. Систем мора да постоји. Јована Јововић се лако уклапа у то јер дуже време радимо са њом у погону. Шта да каже Данска када оде Микел Хансем? Ништа, "имамо четири, пет који чекају да га замене". Ако ми то направимо, иако нисмо по улагањима као Данска, онда ће то бити права ствар. Морамо да верујемо у девојке. Максимално им верујем. Ако некоме даш поверење, вратиће ти.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.