Нисмо баш начисто да ли зато што је рођен на Илиндан, Илија Абутовић тако добро игра одбрану да већ годинама слови за једног од најбољих дефанзиваца Европе. О томе колико добро обавља одбрамбене задатке у прилог иде и да га ја Бундеслигаш Рајн Некар Левен везао уговором до 2023.
- Требало је да се зовем Никола, али будући да сам рођен на Светог Илију добио сам то име. Не знам колико има везе једно с другим, али моје неко размишљање о рукомету одувек је било да све почиње из тог сегмента. Временом сам научио да добар одбрамбени играч мора да размишља једнако као и онај у нападу што мора да реагује на потезе противника, уместо да се залеће као бик. Волим да играм одбрану и драже ми је да пресечем лопту него не знам шта друго да урадим – објашњава Црвенчанин који се за дефанзиву специјализовао играјући у Вардару.
- У Словану сам још и играо у оба правца, а у Вардару сам код Вује, почео само одбрану, од њега сам научио доста рукометних цака.
А, са доласком Раула Гонзалеса за кормило је то добило нову димензију, а кулминирало је победом у Лиги шампиона 2017?
- Научио сам главне ствари од Раула и Давида Дејвиса садашњег тренера Веспрема. То је било потпуно ново размишљање и систем, тактика, где се тачно зна шта је мој задатак, научио сам да „играм главом”.
Истичете изузетно искуство са шпанским тренерима, да ли то значи да ћемо Вас поново гледати у репрезентацији Србије, будући да је за кормилом од недавно Тони Ђерона?
- Ако ме позове, ту сам. У августу ћу да напуним 32. и осећам да могу да помогнем.
Међу Орловима Вас није било три године?
- Тачније од квалификационе утакмице у Румунији кад сам добио потрес мозга. Није ме било највише из приватних разлога. Истовремено, поклопиле су се и неке ствари у репрезентацији где се једноставно нисам осећао добро што је само подстакло моју одлуку.
Попут Норвежанке Хајди Локе, једне од најбољих играчица протекле деценије и Илија Абутовић је мало дужу паузу од рукометних обавеза искористио да „среди ”нос, више пута ломљен.
- Тачно пет пута, последњи пут 2016. ми је Карачић на утакмици „улетео” лактом, али није добро намештен, остао је мало крив, нисам могао правилно да дишем и сад сам искористио прилику да то средим у Новом Саду. Први пут у животу дишем на нос, само да ме сад неко поново не удари... – објашњава Илија.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.