Абутовић, један од најбољих дефанзиваца Европе и првотимац немачког Рајн Некар Левена, најављује повратак

Tweet

Нисмо баш начисто да ли зато што је рођен на Илиндан, Илија Абутовић тако добро игра одбрану да већ годинама слови за једног од најбољих дефанзиваца Европе. О томе колико добро обавља одбрамбене задатке у прилог иде и да га ја Бундеслигаш Рајн Некар Левен везао уговором до 2023.

- Требало је да се зовем Никола, али будући да сам рођен на Светог Илију добио сам то име. Не знам колико има везе једно с другим, али моје неко размишљање о рукомету одувек је било да све почиње из тог сегмента. Временом сам научио да добар одбрамбени играч мора да размишља једнако као и онај у нападу што мора да реагује на потезе противника, уместо да се залеће као бик. Волим да играм одбрану и драже ми је да пресечем лопту него не знам шта друго да урадим – објашњава Црвенчанин који се за дефанзиву специјализовао играјући у Вардару.

- У Словану сам још и играо у оба правца, а у Вардару сам код Вује, почео само одбрану, од њега сам научио доста рукометних цака.

А, са доласком Раула Гонзалеса за кормило је то добило нову димензију, а кулминирало је победом у Лиги шампиона 2017?

- Научио сам главне ствари од Раула и Давида Дејвиса садашњег тренера Веспрема. То је било потпуно ново размишљање и систем, тактика, где се тачно зна шта је мој задатак, научио сам да „играм главом”.

Истичете изузетно искуство са шпанским тренерима, да ли то значи да ћемо Вас поново гледати у репрезентацији Србије, будући да је за кормилом од недавно Тони Ђерона?

- Ако ме позове, ту сам. У августу ћу да напуним 32. и осећам да могу да помогнем.

Међу Орловима Вас није било три године?

- Тачније од квалификационе утакмице у Румунији кад сам добио потрес мозга. Није ме било највише из приватних разлога. Истовремено, поклопиле су се и неке ствари у репрезентацији где се једноставно нисам осећао добро што је само подстакло моју одлуку.

Попут Норвежанке Хајди Локе, једне од најбољих играчица протекле деценије и Илија Абутовић је мало дужу паузу од рукометних обавеза искористио да „среди ”нос, више пута ломљен.

- Тачно пет пута, последњи пут 2016. ми је Карачић на утакмици „улетео” лактом, али није добро намештен, остао је мало крив, нисам могао правилно да дишем и сад сам искористио прилику да то средим у Новом Саду. Први пут у животу дишем на нос, само да ме сад неко поново не удари... – објашњава Илија.