Почетна / Рукомет / Супер лига

И рукомет вреди, ма колико га ниподаштавали

Градили кућу, она изградила њих - Ђуровићи и Поповић од Раковице до суперлигашких вода
ФОТО: С. Судар

Знате ону басну о три прасета и њиховим кућицама од сламе, дасака и цигле? Баш лепо што знате, значи да су Вас одгајали на правим вредностима.

Наша прича, ипак, има реалне основе, сличност је у броју актера и кући, сами закључите доброј или не.

Кућа (РК Раковица) је напунила 60 година, а једно време у њој су боравили и градили је двадесетогодишњаци Мирко Ђуровић (леви бек). Вељко Поповић (средњи бек) и Блажо Ђуровић (пивот).

Мирко: Ја  пут до „куће“ нисам нашао, у њој сам рођен. У Раковици сам направио прве кораке, моја генерација освајала је медаље на првенствима Београда. Тако се потрефило да Вељку помогнем да нађе пут до „куће“. Упознао сам га на школском такмичењу и позвао га.

Блажо је мало био „скренуо с пута“, до травнатих терена, грубље игре - рагбија.

Блажо: Е, ту се варате. Рукомет је грубљи! Схватио сам то на личном примеру. Играчи у рагбију воде рачуна о ривалу.

Од рагби репрезентативца до црте од шесте метара...       

  

Блажо: Мењао сам спортове и онда сам се определио на наговор оца, рекао је у стилу: „Крупан си...“ Играо сам рагби, добио позив за репрезентацију... Сада искуства из те игре користим на паркету. У рукомету се инсистира на контакту, нарочито је то везано за моју позицију пивота.

Тако је до терена 40x20 стигао један Ђуровић, други, Мирко, како каже, воли дружење, упознавање, „мушку“ игру, па тенис и остали индивидуални спортови нису били ни на радару. Вељка је у школи „снимио“ Бранко Гардашевић и повео јер има талента.

Како то да сте баш Ви искочили у први план?

Мирко: Очигледно да други нису имали жељу и радну етику, ми смо истрајали. Лука Иванић је први одскочио и завршио у Металопластици.

Блажо: Велики ентузијазам тренера довео нас је до ове позиције. Срђан Контић, значило је нама играчима да имамо неког ко нас разуме, сваку учињену грешку, и даје нам слободу. Нисмо имали притисак морања.

Мирко: Милорад Радмиловић радио је индивидуално са нама, посвећивао нам доста пажње. Владимир Цвикић такође. Дође то „на наплату“. У мом случају већ 2016. када сам био најбољи на Првенству Србије. Тада је стигао и први позив за кадетску репрезентацију.

Када је дошло до стагнације тренери су тим повели на турнир у Праг

Вељко: Најдража медаља! Били смо трећи, победили домаћу Дуклу. Тада нисмо ни имали осећај шта смо урадили.

Мирко: Играли смо за годину дана старије. Много смо видели.

Вељко: И научили.

Блажо: За нас непроцењиво видети голмана често у фази напада. Нешто сасвим ново.

Мирко је у Раковици девет, Вељко пет, а Блажо четири године. Заједно су у рукомету 31! Блажо је стигао последњи, из Земуна.

Блажо: Привукао ме рад са млађима, хтео сам да напредујем, да пође на боље. Није било лако уклопити се у нову средину.

Мирко: Добијали смо их 5-10 разлике, зато, када је дошао, гледали смо га као неког ко ће само да попуни позицију. Радом је стекао поверење.

Вељко: Много их је дошло са њим, али и отишло, он је остао. То доста говори. Заједно смо сви прешли у сениоре.

Блажо: Добро је што смо са успесима из млађих категорија наставили у старијој конкуренцији, освојили Развојну, прошетали се кроз Другу лигу. Та медаља из Прага била је ветар у леђа...

Сениорски ранг...

Блажо: Први пораз нам је тешко пао.

Мирко: Зато што смо стекли навику да побеђујемо.

Вељко: Кренули смо скором 6-0, први меч добили 33:15. Пораз је стигао тек у Ваљеву, али добро је дошао, да видимо како ће ићи на даље. Наша је срећа што клуб није имао сениоре, то смо практично били ми клинци. Прва сезона у Првој лиги центар и пето место, ове исто, али...

Мирко: Повреде су нас спутале. Отишао је Иванић... Чим један шраф искочи, осети се то код младог тима.

Чини се да сви остали спортови у Србији иду узлазном путањом, само спорт силазном, а ви сте подуже у њему скупа 31 годину од 60 живота. Како се нисте заситили?

Блажо: Мене мотивише сваки трнинг. Хтео сам да докажем другарима из других спортова да и рукомет вреди, ма колико га ниподаштавали.

Мирко: Много је другара загризло профи спорт, из других дисциплина, а ја... Сметало ми је то мало, али волим га.

Вељко: Понекад, можда, на сат, али брзо ме то прође.

Тако зборе момци који су расли у клубу чији је председник Новица Барјактаревић и чије су скоро све млађе категорије у врху београдског и српског рукомета.

Растанак се примакао, Мирко у Звезди

Мирко: Дошло је доба за растанак. Време је да идем даље, да се опробам у елити. Позвао ме тренер Црвене звезде Жикица Милосављевић, част је то. Пратио је мој напредак, договорили смо се на две године. Шта очекујем? Минутажу! То је једино што ми сад треба. Мени остаје да докажем да вредим, уједно заслужим позив у јуниорску репрезентацију. Клуб? Тешко је сад о било чему причати, али докопати се плеј-офа, то звучи лепо.

Вељко: И ја сам слободан. Стигла је понуда за Немачку, али корона... Сигурно идем, време ће показати где.

Блажо: Желим да се опробам у јачем рангу. Али, нећу нигде главом без обзира.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.