Почетна / Рукомет / Супер лига

Капитен Дубочице траку заменио за фотељу

Александар Маринковић у 45. години завршио играчку каријеру
ФОТО: М. Стаменковић

Колико јуче спремао се и одлазио до дворане СЦ Дубочица, на редовне тренинге.

Трудио се да, као одговорни капитен, позитивно утиче на саиграче, тако да су проблеми у раду били готово занемарљиви.

Од прошлог понедељка, почео је са адаптацијом на нове прилике: играчке обавезе више нема, време, енергију и знање ставио је у службу клуба, али као први оперативац и директор.

Засад ће ту функцију обављати уз редовне радне обавезе, мада се намеће потреба да се, први пут у клупској историји, радно место директора професионализује.

- На послове спортског директора већ сам се привикао. Није једноставно размишљати као капитен и спортски директор, у радно време испуњавати обавезе у библиотеци где сам запослен, а да не помињем и породичне, не мале, обавезе. Практично као да живим нови или бар другачији живот. Устајем и лежем са прегледом дневних обавеза, а у вечерњим сатима следи анализа обављеног. Знам шта хоћу, имам довољно енергије и амбиција да и у томе будем једнако успешан, као и у дугој играчкој каријери - први интервју као директор клуба, Александар Маринковић је природно имао са најутицајнијим спортским дневником.

Да окачи “патике о клин” изабрао је меч против шампиона Војводине.

Поглед у породично стабло Александра Маринковића (44), подсећа да је љубав према рукомету наследио од оца Миодрага, првотимца Дубочице у данима Прве лиге СФРЈ, на прагу првог тима је сестрић Марко Станковић, њему уз раме је и млађи Лука.

Александров син Лазар је за сада искључиво посвећен развоју и напредовању у базену, а резултати казују како је пливање тренутно прави избор.

- Није само поштапалица да на „млађима свет остаје“, а да на „сопственим кадровима паметно руководство клуба гради успешну будућност“. Зато и размишљам о неумитној реконструкцији клуба и екипе, који је упркос повременим узлетима и успесима, какав је историјски пласман у полуфинале Купа и одлична организација завршнице овог такмичења у Лесковцу, изневерио очекивања. Играчки нисмо успели да остваримо резултатски подвиг, али смо као организатори завредели признања и похвале. Враћам се на младе: биће ми највећа брига. Не смемо дозволити да нашим скаутима промакну највећи таленти од Врања до Ниша и од Власотинаца до Прокупља. Лесковац и Дубочица 54 морају остати лидери квалитета рукометног спорта на југу Србије. Знам да је то лакше рећи, али ћемо се са председником Србиславом Нешићем и клупском управом, уз велику подршку градоначелника др Горана Цветановића, потрудити да смену генерација изведемо безболно, да се у дугорочном програму рада определимо за кадрове који ће проћи некада чувену лесковачку школу рукомета. И већ од данас најављујемо: од 1.јуна поново ћемо окупити наше даровите момке расуте по бројним клубовима, да им пружимо прилику за дружење, одржавање форме, зашто не и напредовање. На том летњем окупљању биће места и за остале играче за које оценимо да треба да остану за наредну сезону. Пандемија нам је одузела превише времена да не бисмо приметили како нам је коронавирус значајно пореметио рад, спремност па и резултате. 

НЕПРЕСУШНО ВРЕЛО ТАЛЕНАТА

Изданци лесковачке школе рукомета су на цени: Урош Симић, Вања Николић су већ били јуниорски репрезетативци, Душан Денић је позиван у кадетски састав РСС, ту је Марко Станковић, сви су они будућност лесковачког, али и српског рукомета.

Нико наравно не тврди како ће се они одмах прикључити раду са матичним клубом, важна је порука да су кад год се вратили добро дошли, као и сви заинтересовани а даровити играчи из Власотинца, Ниша, Врања или Лебана.

- Организовали смо школу рукомета, али као и за све потребно је време. Верујем да ће нас симпатизери разумети и подржати у оваквим плановима, као и да ће безрезервну подршку стручним и реалним програмима дати и локална самоуправа, јер без подршке из буџета Града мало тога можемо да постигнемо. Имамо имена која ће значити врхунски квалитет и за међународну сцену, какви су Огњен Трајковић и Илија Гавриловић. Искуство са браћом Ценић, који су поникли у овом амбијенту а сада су будућност једне Барселоне, јасно говори како је непресушно врело рукометних талената на „јужној прузи“ - наглашава директор Дубочице 54, Александар Саша Маринковић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Veseli Jagodina
Bravo za Dubocicu,bravo za mog brata Pejcu i Marinketa,cestitam Ceni za sinove!SVE NAJBOLJE U BUDUCNOSTI!!!
021
Leskovac grad rukometa Svaka cast

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.