Njima je otislo 10 igraca...Sa dosadnasnjim pojacanjima slabiji su najmanje 50%.

Vojvodina ne moze u 4 sa ovim timom.

Sada niko ne spominje godine i plate

Nastavlja se trend u srpskom rukometu. Takmičenje klubova ko će dovesti starijeg igrača. Mladi neka greju klupu ili odlaze preko.

Slobodno se svi ugledajte na Sabac. Oni stvaraju i izvoze igrace od 17 godina.

Pre 40 godina kada sam dosao u NBg blokove, klinci su igrali kosarku do 02.c. posle ponoci.. Sada nema klinaca, a nema ni kosarke. Poneki kos sa pocepanom mrezicom zvrji ne sluzeci nicemu. Klinaca je toliko malo da kad ih vidis osecas se da si dobio na Lotou. Vecinom sa mobilnim telefonom, debelih nogu i stomakom kao da su treci mesec. Prica se da vise na internetu. Pre 4 godine napisao sam da cemo morati uskoro da uvozimo decu, jer niti ima ko da ih radja niti ima ko da ih pravi, da bih nakon toga doziveo salvu uvreda. Eto ovde vidimo da ne uvozimo decu vec polupenzionere.. Poslednjih 30 god. srpski demografski korpus je devastiran; pogibijama u ratu, napustanjem rodnih gruda, potragom za poslom, talasom mladih da izbegavaju brakove,.. Nestajemo.. Mozda bi bolje bilo od kupovine igraca odustati, a novac usmeriti u demografsku obnovu, pa da srpski klinci brane za Vojvodinu i druge klubove?.

Ode li Ocvirk, napad lula mira.

Uhvatila ih je panika u ovom prelaznom roku a nema potreba.Zure sa sastavljanjem ekipe kao da ce da zakasne jel se ostali Boga ti pojacavaju zestoko.Svaka brzina donosi i po neku pogresnu odluku.Jedno je sigurno a to je da liga nikad nece biti starija jel nam mladi idu vani a mi ili vracamo ili uvozimo strance.Pogledajte samo bruku sa golmanima.Najmladji ima 30 a ide se i do skoro 45 godina.

У Београду се од 26.-до 29. јула 2022г. одржава озбиљан турнир деце рођене око 2010.- те године, на шест места истовремено. О томе нема вести на овом месту. Деца воле рукомет, многи су почетници, необучени, али има и великих талената. Проблем настаје када крену у средње школе, када почињу да се осамостаљавају... Очигледно да је проблем у немогућности тренера да се наметну као ауторитети (зашто - је посебна тема), и да је утицај школе и родитеља довољно погубан разлог да се деца у том узрасту утопе у сивило. Међутим, да има правих тренера, правих УЗОРА на које се деца могу угледати, били би на добром путу. Хрвати су дошли са озбиљним тимовима, на крају ћемо видети већ данас где ми ту стојимо. За озбиљнију анализу овде није место, али написаћу само ово: У спорту је потребно бити СПОРТСКИ дрзак, али код најбољих провејава нешто што се гранићи са некултуром. Деци и нашем рукомету желим све најбоље, таако да сутра не буду важне вести када се излаз тражи у ветеранима, - без будућности.