Док ишчекујемо сазивање нове Изборне Скупштине РСС и поновљено гласање за председника, да видимо како то размишљају рукометни људи. Шта то очекује новог првог човека Савеза, да ли је српски рукомет тренутно на раскрсници, каква му је будућност...
Некадашњи репрезентативац и први капитен Србије, Ратко Николић познат да нема длаке на језику и да увек гађа умету је покушао кроз разговор да скрене пажњу на проблеме са којима се већ дуго суочава овај спорт.
Опишите укратко ситуацију у српском рукомету?
– Тужно и јадно! – биле су прве речи некада најбољег пивотмена света. – Искрено, мислим да смо у никад горој ситуацији, све је лоше, од млађих селекција до сениорског тима, па и клубова.
Где је лошија ситуација у клупском или репрезентативном рукомету?
– Мртва је то трка, нема велике разлике. Наши клубови у Европи не могу да прођу прво коло, док смо са репрезентацијом почели да славимо пласмане на велика такмичења, а не резултате које остваримо.
Млађе селекције?
– Катастрофа. Са последњих великим такмичења су се вратили погнуте главе. Деца нам заузимају последња места на првенствима, а то је недопустиво! Мислим да горе од овога не може! Аларм је одавно упаљен, али нико није реаговао, а сад је догорело до ноката, морамо да вратимо углед, поштовање и поверење.
У овом моменту Ђурковић бољи кандидат
Како коментаришете два кандидата за председника РС Србије, Милана Ђукића и Божидара Ђурковића?
- Свиђају ми се и ни о једном не могу да кажем баш ништа лоше. Ђукића мање знам, али видим да је успео од Војводине да направи стабилан клуб, шампиона и да добро ради. Ђурковића већ боље познајем и знам колико је цењен и поштован у свету.
Ко би по Вашем мишљењу био бољи председник?
- Искрено, више бих волео да то буде Ђурковић. Немам ништа ни против Ђукића, али сматрам да је у овом моменту Божа бољи кандидат и избор.
Шта треба мењати?
– Све! Из корена су потребне промене. Морамо да се ослонимо на млађе снаге, имамо квалитет, али мора да се ради. Више пажње морамо да посветимо младим играчима, да их стварамо како бисмо једног дана имали добру базу за сениорски тим. Тренерима треба дати одрешене руке, да имају циклус и поверење...
Шта је са струком?
– Мислим да они нису проблем у рукомету јер их има. Системи су нам стари, нема поставке, нема рада. Мислим да не треба да делимо тренере на младе и старе, него на добре и лоше, да се ради и да имају едукације. Многи који су учили од нас су нас претрчали и сад нам држе предавања. Нисмо више најпаметнији, морамо да учимо и радимо, да се едукујемо и надограђујемо.
Увек у разговору потенцирате како су бивши играчи и асови на маргини?
– То и јесте истина. Кошарка и одбојка су урадили одличну ствар кад су ангажовали бивше играче на свим нивоима. То им је донело резултат, јер су стигле медаље са великих такмичења, па чак и Олимпијских игара. Само у рукомету нема бивших играча, отерани су и нико их ништа не пита. Не кажем да треба да воде главну реч и да треба да буду на функцијама, али морају на неки начин да буду укључени у рад.
Шта је највећи проблем рукомета?
- Што бивше судије воде у свима причама главну реч! Најзаступљенији су, одрешене су им руке и налазе се у свима секцијама. То би требало променити, закопати секире и пустити све људе који желе да раде. Сви треба да се удруже.
На крају је Ратко Николић додао:
- Крајње је време да сви закопају секире, да се сујете ставе у страну и да се сви посвете само рукомету. Он нам је дао највише, од њега живимо и време је да му вратимо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
