Био је дугогодишњи капитен репрезентације Југославије, најбољи играч света, годинама први кружни нападач планете, освајач Лиге шампиона и многобројних трофеја. Његово име се у свету рукомета увек изговара са страхопоштовањем. Драган Шкрбић је данас успешан пословни човек. Иако води велику фирму, како у земљи, тако и у иностранству, рукомет му је и даље највећа и прва љубав, нешто без чега не може.
Од ЕП све иде на горе
Током 2012. и 2013. године се чинило да је рукомет коначно оживео и кренуо правим путем?
- Сви смо се понадали да иду боља и лепша времена, да ће бити резултата, али онда је уследило ново отрежњење. Од Европског првенства је све ишло горе, били смо сваки пут степеник ниже. Олимпијске игре и елиминација у четвртфиналу, потом СП у Шпанији осмина, па у Данској ни групу нисмо прошли… Онда неодлазак у Катар, па лоше у Пољској и сад нас опет неће бити у Француској! Сваки пут смо правили корак доле.
Истина, дуго га нема у рукометним круговима, нема ни једну функцију, али је готово сваки пут уз државни тим на великим такмичењима. И баш ових дана, док се одлучује о даљој судбини овог спорта, Драган Шкрбић је у Београду, чека расплет, спреман да помогне спорту који му је пружио највише. Због свега што је урадио у пребогатој каријери, овај Црвенчанин је компетентан и кадар да прокоментарише ситуацију у српском рукомету.
- Хиљаду пута сам рекао и поновићу, да је ситуација лоша на свим пољима. Сваки сегмент не ваља, ни репрезентација, клуб, млађе селекције, лига, ма не постоји ставка у рукомету која је позитивна. Све је лоше и свима је јасно да је слика незадовољавајућа – без длаке на језику почиње Шкрбић.
Шта је највећи проблем у рукомету?
– Чим су резултати лоши, очигледно све шкрипи. Треба почети свакако од организације или тела које руководи. Ситуација је доста озбиљна, јер не може да се издвоји оно лоше, пошто је све на маргини. Баш све је лоше! Базирао бих се на спортски део, јер увек најважније да лопта уђе у гол, резултат је све. Нама је то најслабија карика, поготово у репрезентацији, а то је једини начин да спорт крене напред. У моје време одбојка није била тако популарна, није се пуно причало о њој, а сад има рејтинг и врхунске резултате.
Да ли је већи проблем струка или рад?
Потпуно смо одстрањени
Зашто Вас нема ни у једној организацији?
- Не знам зашто је тако, али није нормално свакако. Не тражим за себе функцију, никад и нисам, али знам да нико од мојих бивших саиграча и тренера никад није позван ни за мишљење, а о раду и да не говорим. Пратио сам репрезентацију свуда, ишао на велика такмичење, волим је, рукомет ми је све и желим да помогнем. Не само да нас нису звали, него су нас у потпуности и одстранили.
– Лош је систем, заправо га и нема! Ми не знамо како хоћемо да нам игра сениорска, а како омладинска репрезентација, не знамо да ли желимо резултате или да правимо играче. Нема концепта, идеје којом се водимо, стратегије, ничега нема. Мора да постоји тачно дефинисан план по ком се ради.
Драган Шкрбић је навео и пример најбоље селекције света.
– Ево рецимо Французи су тек недавно почели да освајају трофеје у млађим селекцијама. Раније се нису базирали на то, циљ им је био да на великом такмичењу сваки пут презентују неког новог играча. Они се нису определили да освајају него да праве по једног или два играча. Ми смо изгубљени у том сегменту, не постоји критеријум, систем, план и програм. Ко је тај појединац или тело задужено за спортски део, стручни савет не постоји, ко одлучује и води све то.
У председничкој кампањи за првог човека Савеза подржали сте
Божидара Ђурковића?
– Јесам, јер мислим да је одличан кандидат. Познајем га дуго, али нећу причати са тог аспекта. Божа има искуства, зна посао, спреман је да ради и ја сам му честитао на храбрости. Овом кандидатуром, ризикује радно место, одриче се можда свега, план и програм му је одличан, има јасне планове и зна како се ради. Познато ми је како све функционише и шта треба мењати. Мораће и он да направи тим, јер сам неће сигурно моћи.
Помиње се могућност да будете потпредседник Савеза, човек задужен баш за спортска питања?
– Нисам разговарао на ту тему, нити ме је неко звао. То су приче које сам и ја чуо, али да, имао бих план и програм по ком бих ишао. Нисам у рукометној организацији откад сам престао да играм, али имам идеје.
Да ли бисте их поделили?
– Да не причам пуно, али мислим да је фигура селектора најважнија, основна ствар. Ту треба добро да се бира, да се нађе најбоље решење. У овом тренутку за наш рукомет је потребан брз и добар резултат и у том правцу треба размишљати. Мора да постоји нека фигура која ће да успостави хијерархију од најмлађих селекција до сениора. Сад, да ли да се селектор А тима пита за све или да води рачуна о најстаријима је питање. Много је ту ствари, али их све треба дефинисати тачно и пронаћи прави пут. Резултат не долази преко ноћи, али нам је потребан неки да нас мало тргне.
Из Вашег угла да ли је ситуација некад била лошија?
- Не могу да причам о неким стварима, јер нисам у организацији и не знам како функционише, али резултати никад нису били гори – закључио је Драган Шкрбић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.