Ако би неко поставио питање „ко је, поред врхунског спортисте, одличан човек, саиграч, друг, пријатељ и момак”, нема сумње да бар деведесет одсто рукометног света не би одговорило само - Ненад Вучковић.
Овај момак рођен у Прокупљу, афирмацију је стекао у Црвеној звезди, а онда експлодирао у Шамберију, да би најбоље рукометне тренутке доживео у најјачој лиги на свету Бундеслиги. Скоро деценију је играо у Немачкој, а као круна каријере стигла је и капитенска трака у Мелцунгену, где је и даље миљеник навијача и читавог града.
После више од деценије у иностранству, Ненад Вучковић се прошле сезоне вратио у Србију, играо у Војводини и био један од најзаслужнијих за освајање титуле првака Србије. Иако је на заласку каријере, одлични средњи бек може још доста да пружи овом спорту, како на терену, тако и у људском смислу.
Зато и не чуди што је поново био мета многих клубова, али је он одлучио да наредне сезоне игра у Динаму.
– Сасвим случајно је дошло до те сарадње – почео је Ненад Вучковић. – Нисам планирао више да играм, мислио сам да је прошла сезона била и последња, али изгледа ми ђаво не да мира, све ме вуче ка лопти, па сам решио да играм још годину дана. Одмор ми је био преко потребан и само сам размишљао како са породицом да одем негде. Међутим, кад сам се вратио схватио сам да ми недостаје рукомет, да ми треба све оно на шта сам и навикао, па сам позвао Динамо и брзо смо се договорили.
Шта је све Ваш задатак?
– Пошто Панчевци имају младу екипу са неколико старијих играча, ја ћу бити ту да помогнем, како на терену, тако и у раду са млађима. Увек сам расположен за савет, да попричам, покажем, све што тренер Иван Петковић буде тражио од мене.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.