У међувремену из редова некадашњег вицешампиона огласили су се саопштењем које је потписао директор Ставро Рашковић, а које преносимо у целости:
- Услед ситуације настале у српском рукомету, после прекида првенства због епидемије коронавируса, где се појављују разне спекулације на рачун Рукометног клуба Раднички, овим путем се обраћамо јавности како бисмо заштитили клуб и традицију рукометног спорта у Крагујевцу.
Постоји она прича, стара, народна „Помоз’ Бог, зла жено“, када на поздрав путника намерника, зла жена, показује сву своју пакост и злобу. Управо тако се тренутно осећа наш клуб, као путник намерник, док су самозвани рукометни прегаоци и трудбеници зла жена.
Сведоци смо да ових дана поједини рукометни радници, ничим изазвани, у званичним, а и кулоарским круговима, стављају у контекст закулисних радњи и сличних марифетлука РК Раднички, који тамо не припада, нити ће му икада тамо бити место.
Наш клуб је део највеће и најздравије спортске породице у Србији – Спортског привредног друштва Раднички, који је основан од стране града Крагујевца.
Стога морамо да се огласимо и укажемо на следеће:
– Одлуку УО РСС схватили смо као изнуђено решење у изузетно специфичној ситуацији, као једино могуће, да сви клубови у свим лигама могу да се пријаве и да на терену пробају да изборе пласман у виши ранг. Нисмо тражили декретом да играмо највиши ранг, јер то никада нисмо радили, једино спортски и витешки је оно на терену освојено.
– Не вршимо апсолутно никакав притисак, не лобирамо, не тргујемо са „овима“ и не шурујемо са „онима“. Само смо своји, јер образ није на продају, али и не дамо на себе, јер у клубу раде часни и поштени људи, заражени рукометом, који се не баве „високом политиком“, нити туђим двориштем, не дајемо делегате, нити смо у било каквим телима и органима управљања. Бавимо се рукометом!
– Наше најјаче оружје је терен, на коме су обе такмичарске екипе заузимале прва места на табели у тренутку прекида шампионата.
– Не причамо о странама, јер знамо да су поједини и мењали стране, па се опет враћали и на крају у силном прелетању, заборавили са ким ратују, против кога ратују и за „чије бабе здравље“.
– Не морамо да играмо Супер лигу, неће бити први пут да због „више силе“ не будемо тамо. Дрзнули смо се да питамо да се нађе решење, чак смо толико били безобразни да прихватамо сваки начин доигравања и не слутећи колико тражимо. Само нас пустите да играмо рукомет!
- Можемо да разговарамо о 300 деце која тренирају рукомет у крагујевачком Радничком, можемо да причамо о четири сениорска тима у нашем клубу, о међународном Светосавском турниру, о кампу у нашој организацији кроз који пролази стотине деце… Имамо о чему да разговарамо, али о образу не можемо да преговарамо.
– Зато нас не увлачите у ваше ратове, не помињите у кампањи и на рукометним митинзима, немојте да будемо нечији мач и да преко нас падају туђе главе. Пустите нас да играмо рукомет!
Рукометни клуб Раднички никоме ништа не отима, сами смо се као једна спортска породица изборили да будемо ту где јесмо, врло транспарентно и поштено.
На овакве бесмислице принуђени смо да одговарамо управо због зноја играча који је проливен, да би се дошло до резултата, уз свесрдну подршку града Крагујевца!
Директор РК Раднички Ставро Рашковић
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.