ВЛАДИМИР ТОДОРОВИЋ ИЗ МОСКВЕ
-Оооооооо, ооооооо – орило се подно зидина Кремља.
Облачење . Од пругастих црвено-белих одела до викиншких капа са роговима. Ипак доминирао је дрес са бројем десет и презименом Ериксен. Навијачи свих осталих земаља били су мањина.
Французи су шетали у групицама. Најупечатљивија је била она у којој је доминирао Обеликс. Заустављали су их неколико пута да се сликају. Одбијали су као рок звезде. Када су молбе коначно уродиле плодом, позирали су са свим заинтересованим.
Срби су се појављивали спорадично. Уобичајено комуникација.
- Одакле сте, момци? Биће тешко сутра.
Ни Бразилци нису били бројнији у срцу Москву. Највећа група од њих десетак је са задовољством се сликала са нашим навијачима.
-Бразиу, Бразиу – прво су викали.
Међутим, када их је надјачало „Србија, Србија“ и они су почели.
- Сервија, Сервија.
Повремено су пролазили Перуанци, Мексиканци са сомбреросима, Колумбијци... Углавном тихо. У централној навијачкој зони углавном деца су опробавала своје фудбалске способности. Студији великих телевизијских екипа око Кремља били су углавном празни. Коментатори и њихови славни гости су се одмарали и спремали за поподневне и вечерње утакмице.
Данци су полако напуштали централну навијачку позицију. Кренули су према стадиону. Бука је потпуно утихнула. Данас ће из заменити Срби и Бразилци. У веселом навијачком обрачуну на Црвеном тргу. И оном фудбалском на Лужњикију.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
