Почетна / Тенис / АТП

НОВАКОВ КРАХ - Неподношљив терет притиска

Навратилова још пре четврт века вероватно најбоље дефинисала оно што се десило Ђоковићу у финалу Ју-ес опена
ФОТО: ЕПА/Џастин Лејн

Када је Мартина Навратилова у годинама у којима је била фаворит у сваком мечу, али много ближе завршетку него почетку каријере, изгубила једно важно финале, питали су је новинари зашто њено огромно искуство није пресудило.

- Зато што када дођете у зреле тениске године, постанете свесни важности највећих мечева и притисак постане неподновшљив – објаснила је Американка.

Баш тако се може описати голгота кроз коју је Новак Ђоковић прошао на Олимпијади и на Ју-Ес опену. У оба ова догађаја био је фаворит за шампионски трофеј, освајањем оба или једног од ова такмичења, досегао би невероватне висине, али оба кључна меча је изгубио, одигравши далеко испод свог нивоа.

Већ дуго се воде полемике шта је пресудило да Ђоковић на Олимпијади изгуби полуфинале од Саше Зверева, односно да његова игра знатно падне у тренутку када је дошао до велике предности. Да подсетимо, Ноле је лако добио први сет против Немца и када је направио – чинило се – кључни брејк у другој деоници, нагло је заиграо знатно слабије.

Када је на ред дошао Ју-Ес опен, Ђоковић је готово сваки меч почињао знатно испод свог нивоа, чак четири пута губио први сет, а у финалу је опет био далеко од максимума. Све то је најбоље говорило под коликим је притиском био Новак јер је знао да му се пружа прилика да постигне нешто што нико није успео пола века, а када се упореде услови у којима је Род Лејвер 1969. победио на сва четири грен слема са садашњим – јасно је да би Ђоковић постигао нешто што никоме никада није пошло за рекетом. Јер тенис је данас тотално другачији и тежи спорт од онога у Лејверово доба.

Вероватно најбољу оцену шта се догодило у Њујорку дао је Патрик Муратоглу, власник чувене академије на Азурној обали, тренер Серене Вилијемс, члан стручног штаба Стефаноса Циципаса и коментатор на Еуроспорту.

- Притисак кроз који је Новак прошао на Ју-Ес опену био је заиста лудачки. И то кроз цео турнир. После пораза од Медведева није рекао да је разочаран што је изгубио него да је срећан што је готово. Рекао је да му је лакнуло - истакао је Француз, по његовом мишљењу, кључну изјаву која најбоље описује како се Новак у том тренутку осећао.

Муратоглу каже да се тај притисак осећао у Ђоковићевој игри и пре Ју-Ес опена али да га је покривао резултатима.

- Новак је играо у Њујорку да постане први који је освојио сва четири грен слема у истој години после пола века, али и да има више грен слем титула од Надала и Федерера. Он није играо добро ни на Ролан Гаросу осим против Рафе, није играо добро ни на Вимблдону али је победио јер је толико бољи од осталих.  

На питање како Лејверу није сметао притисак да освоји Грен слем, одговор је дао Горан Иванишевић.

- Сигуран сам да у његово време, није било толико гужве око целог догађаја. Друга су била времена, новинарство је другачије и зато ми је жао што Новак није освојио Ју-Ес опен јер он је то толико заслужио – истакао је Ђоковићев тренер који због болести није био у Њујорку.

И све је то тачно. Те 1969. није било милион медија са којих нон-стоп сипају вести. Током Ју-Ес опена и дана и недеља које су му претходиле, није било важније спортске вести од Ђоковићеве шансе да освоји Грен слем. Упалите ТВ, ето га Новаков јуриш; одете на Интернет, сви причају о томе; отворете новине, само Ђоковић и Грен слем.

Друго, сам Лејвер је исто постигао само седам година раније, тако да нико није ни причао о Грен слему као о нечему недостижном. Тада је то изгледало прилично нормално. Па у претходних 20 година, осим Лејвера те 1962, исто је успео и Дон Баџ 1938. Дакле три пута у две деценије а онда ниједном у пола века.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.