Миомир Кецмановић: Сањам број 1

Индијан Велс је ушао у последњи дан, а једно од имена по коме ће тениски свет памтити овогодишње издање првог мастерса сезоне је Миомир Кецмановић. Иако тек 130. на свету, одлично је искористио наклон судбине и као срећни губитник стигао до четвртфинала.

Младог Србина (19) бели караван је одмах нотирао као једног из таласа великих талената чије време долази. А он, иако презаузет преласком са једне стране Америке на другу, из Индијан Велса у Мајами, нашао је време да се јави Журналу.

Преко ноћи си постао јунак турнира у Индијан Велсу, твоје име је у насловима највећих светских медија. Какав је осећај?

- Стварно је лепо што сам успео да урадим то што јесам. Поготово јер сам изгубио у квалификацијама и дошао до четвртфинала. Стварно је специјалан осећај.

Отишао си у Америку са 13 година. Како се то догодило, колико је било тешко донети такву одлуку?

- Играо сам турнир у Москви и тамо су ме видели и пописали смо уговор. Моји родитељи су донели одлуку да идем.

Пре тебе су Моника Селеш и Јелена Јанковић, такође са 13 година, отишле у Академију Болитијери и постале најбоље на свету. Шта за тебе значи што си кренуо истим путем?

- По мени, доста значи јер да нисам дошао тамо, не бих био овде где сам сада. Много сам напредовао и бескрајно сам захвалан.

Опиши Академију, шта те је највише импресионирало, шта је то у њој због чега је лансирала толико великих шампиона?

- Много је све професионално, све на једном месту. Пуно професионалаца и тренера раде заједно и гурају један другог. Само окружење чини да играчи почну да напредују.

Бар 10 бројева 1 је изашло из Никове академије. Да ли и ти машташ о светском врху?

- Стварно би било остварење сна да у једном моменту будем први на свету.