Шампионски поен у Дејвис купу, шампионски поен у АТП купу. Виктор Троицки је био непосредни учесник у оба највећа српска репрезентативна успеха у историји.
Разлика само што је 2010. против Француза у Београду играо у синглу, а у недељу против Шпанаца у Сиднеју у дублу. Оно исто је најважније, добио је оба поена.
И док се о великим победама из Бризбејна и Сиднеја још прича, Троицки је већ у Мелбурну.
Већ у среду га чека повратак у реалност. У недељу је играо за велики пехар, а сада га чекају квалификације за Аустралијски пехар јер је на светској листи пао на 159. место.
Као и увек радо се одазвао да за Журнал пренесе своје утиске са АТП купа али и очекивања од Аустралијског опена. Какав је осећај после тријумфа?
– Сјајан, нестваран. Ни сам нисам знао шта да очекујемо јер се АТП куп први пут одржавао. Било је интересатно доћи тамо и видети како све изгледа. А после је све заиста било фантастично. Током целог такмичења била је сјајна атмосфера и у тиму, а све је улепшао тријумф. Сви смо пресрећни. Први смо у историји који смо освојили АТП куп.
На Дејвис купу сте били трагичар а на АТП купу један од јунака. Како сте то успели?
– Морао сам некако да се искупим после Мадрида. Заиста ми је било тешко пало, не могу да опишем речима колико ми је било тешко. Тај пораз ми је најтеже пао у каријери. Играо сам за првих 10 на свету против Ендија Марија на Ролан гаросу, али ми је теже пао Мадрид. Тимски је све поднети теже. Тешко је било опоравити се али сва срећа да смо имали дугу паузу и некако сам се опоравио и гледао унапред. Нисам хтео да се враћам и осврећем шта би било да смо добили. Једва сам чекао да се искупим.
Освојили сте шампионски поен у Дејвис куп 2010, а сада на АТП купу?
– Искрено, Ноле је тата-мата што се тога тиче, он је главни. Вероватно сам му помогао мало, истински је шампион и његова заслуга је највећа. У 2010. сам имао прилику да довршим посао али сада је он добио сваки меч и у синглу и у паровима. Играли два важна дубла, против Француза и Шпанаца, и ја сам помогао колико сам могао, али истински херој је Ноле. Стварно је имао нестварно јаке противнике и успео да их све савлада а и у дублу је био маестралан. И Дуци је био невероватан, искрено, заслужнији је од мене за титулу. Честитам му још једном...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 15. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.