Пише: Војин Величковић
Разговор овако иде преко порука. Време око 20.30 часова у четвртак:
Журнал: Зики, да те сутра позовем за коментар у вези избора селектора?
Зимоњић: Да ли је ТСС нешто објавио?
Журнал: Јесте, Виктор је селектор.
Зимоњић: Кад су то саопштили?
Журнал: Око 14 часова. Послали су мејл новинарима.
Зимоњић: Интересантно, ништа ми нису јавили.
И тако је Ненад Зимоњић, спортиста који је чак 25 година провео у Дејвис купу, као играч и селектор, од Журнала сазнао да више није део овог такмичења.
Нико из Тениског савеза Србије није нашао за сходно да га обавести о исходу конкурса, да први пут од 1995, када је као 18-годишњи момак дебитовао за репрезентацију у Сан Марину, на првом мечу после санкција, више није део Дејвис купа на било који начин.
И у петак преподне, кад смо се опет чули, од ТСС није било абера. Човек који је уткао своју каријеру у највеће успехе репрезентације није заслужио да му се саопшти да је његово време истекло. Зар је четврт века мало да се заслужи коректан однос Савеза.
Наравно, Зимоњић је знао шта му се спрема и то је најбоље објаснио у званичном саопштењу у коме је открио да другарски односи у репрезентацији, којима се сви диче, баш и нису толико другарски.
Није тешко закључити да се, ако је све било као што Зимоњић тврди у свом саопштењу, он са правом осећа као да је од бивших саиграча из репрезентације а последњих година својих репрезентативаца, добио нож у леђа.
Наравно, они имају право на своје мотиве, на незадовољство његовим радом, на процену да ће Троицки бити боље решење и ту није ништа спорно, али начин на који је све урађено, ипак није другарски.
То поготово важи за ТСС. Јер, стручно је питање ко ће бити бољи селектор, у Савезу имају максимално право на своју процену, али је људско обавестити некога о исходу конкурса и рећи му да више није део такмичења коме је посветио четврт века живота.
Уосталом, да не буде рекла-казала, најбоље је још једном прочитати саопштење Зимоњића:
„Веома сам изненађен одлуком играча да ме смене са позиције селектора Дејвис куп тима Србије! Имао сам жељу да наставим са радом на тој позицији, са чиме су сви играчи били упознати, као и са роковима за пријаву нових кандидата јавног конкурса.
После истека рока за пријаву, 24. октобра, саопштено ми је од стране ТСС да сам једини кандидат који је испунио све услове за новог селектора.
У прилог томе иду одлични резултати репрезентације Србије постигнути за време мог мандата (2017-2020), сјајне атмосфере у тиму, као и моје знање и искуство стечено током 26 година играња за репрезентацију.
Телефонским позивом 1. новембра, Виктор Троицки ме је обавестио да су играчи имали састанак тог дана у Паризу и да су изразили жељу да он буде нови селектор, без објашњења и конкретних разглога зашто ме смењују.
Напомињем да играчи нису са мном разговарали ни у једном моменту о евентуалним проблемима, незадовољству или о могућој промени селектора.
Током свих ових година, трудио сам се да помогнем свим нашим играчима и будем им подршка у сваком тренутку, не само на Дејвис купу већ и у свакој ситуацији (имао сам одличну комуникацију са свима, подржавао их, пратио њихов развој и био увек ту за њих да им помогнем).
Неколико дана касније, 3. новембра, сазнао сам да су играчи накнадно доставили молбу ТСС да Троицки буде нови селектор. Месец дана после завршетка рока за пријаву, 25. новембра, саопштено ми је од стране ТСС, да је Управни Одбор донео одлуку да продужи рок за конкурс до наредне суботе.
За мене је увек била велика част, велика привилегија и велика одговорност да представљам своју земљу, свој народ и да дам свој допринос као члан националног тима.
Слушајући своје срце и у жељи да то и остварим, после санкција, од 1995. у репрезентацији сам имао различите улоге, као сингл играч, као дубл играч, као капитен, као ментор, као старији брат (тако сам се и понашао као неко ко је 8-15 година старији од осталих чланова тима) и као селектор-играч 2003-2004. и поново 2017-2020.
Играо сам за националну репрезентацију пуних 26 година, играо сам са 4-5 различитих генерација крчећи пут од најнижег нивоа такмичења Дејвис купа (због санкција које је наша земља имала) па све до титуле првака света 2010.
На све те резултате сам веома поносан, као и на чињеницу да су ме играчи изабрали да будем селектор како за Дејвис куп тако и за АТП куп, с тим у вези био сам уверен да се не доводе у питање моја стручност, искуство и знање па самим тим ни моја функција селектора у тиму.
Захвалио бих се стручном и медицинском тиму, као и ТСС и свима који су учествовали у организацији приликом свих такмичења Дејвис куп тима Србије са којима сам сарађивао за време мог мандата, на сјајној сарадњи и помоћи. Наши одлични резултати су свакако резултат и одличног тимског рада.
Увек су ми тим и резултат репрезентације били на првом месту. Трудио сам се да то и пренесем на све играче: шта значи бити репрезентативац, представљати своју нацију, свој тим и дати свој допринос као појединац за виши циљ тј. успех националног тима.
Мени је увек била жеља да представљам Србију на најбољи могући начин и у најбољем светлу, да пружимо нашем народу разлоге да буду поносни и срећни, да се сви заједно радујемо и прославимо наше заједничке историјске успехе!
Пожелео бих свим играчима пуно среће и успеха у будућности како у појединачним, тако и на свим екипним такмичењима.
Велики поздрав свим љубитељима спорта и нашим верним навијачима, нашем народу који нас је бодрио свих ових година на такмичењима у Србији и широм света, са којима смо успели да прославимо велике успехе и поделимо пуно лепих тренутака због чега ми је посебно драго.
Са жељом да и у будућности буде још много разлога за славље!
Идемо Србија!”
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.