Пише: Војин Величковић
Први наслов за овај коментар планиран је да буде “Јунаци су уморни.” Теза је била да не треба критиковати Виктора Троицког и Јанка Типсаревића што нису отишли да играју у Лилу, јер су ем начети повредама, ем су у слабој форми.
Једноставно, јунаци освајања Салатаре 2010. су далеко од тог здравља и тог издања и не треба им замерити што се нису били у стању да се одазову позиву за полуфинале.
Други наслов се кувао током првог сета у Лилу у коме је Душан Лајовић разорио фаворизованог Лику Пуја, доказавши да Србија није апсолутни аутсајдер, како је испраћена из домовине. Он је требало да гласи “Обука будућих јунака”. Теза је јасна, можда Лајовић, Ласло Ђере и Филип Крајиновић нису дорасли Французима, али ће бар извући добру лекцију из пораза.
А онда је Дуци савладао Пуја и цео коментар се окренуо потпуно наглавачке. Неће у Лилу главна прича бити ко од српских тенисера није дошао на полуфинале, неће бити речи ни о будућности, јер – она је већ постала садашњост.
Лајовић је у веома драматичном тријумфу не само донео мало чекивани поен, него је и доказао да је израстао у играча који је дорастао сваком задатаку, па чак и да из позиције аутсајдера у изузетно важном мечу надигра много боље рангираног противника.
Касније је и Ласло Ђере одлично одиграо. Није победио, али је пружио сјајан отпор још фаворизованијем Цонги.
Како ће се овај меч завршити, то још нико не зна, али једно је јасно. Србија је у Лилу већ постигла велики успех – прекалила је двојицу репрезентативаца за наредне велике битке.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.