Татјана Јечменица бираним речима говори о Олги Даниловић: Никад се не предаје

Кад год се пише о Олги Даниловић, овој звездици белог спорта, увек се то чини са одређеном дозом поштовања, јер није мала ствар да са 16 година постанете трострука грен слем шампионка у дублу, а са 17 у Фед купу, бриљирате у дресу репрезентације.

Још увек дете, Олга ради оно што најбоље уме, игра се тениса. Без страха. Без много размишљања о томе шта ће бити кад да се меч заврши.

Таква је била и током трајања такмичења у Првој групи евро-афричке зоне у Талину.

Направила је велико изненађење савладавши 15. на свету Летонку Анастасију Севастову. Да подсетимо, Даниловићева је 304. на планети.

Очарала је цео свет, још једном доказала квалитет, а Татјана Јечменица-Јевтић, селекторка Фед куп репрезентације Србије је на констатацију да је 17-годишња Олга потврдила да ће у будућности бити прави вођа националног тима, апсолутно се сложила.

– То је истина. Али опет морам да поновим као и хиљаду пута до сада, све ово се од ње очекује. Пуна је самопоуздања, никада се не предаје. Ни када су противнице боље рангиране од ње, никада унапред неће да истакне белу заставу.

Таша је испричала да је Олга изузетно харизматична и да позитивно утиче на тим.

– Све време док су она и Бојана Маринковић играле у дублу против Летонки, које су пета и 15. на свету, Даниловићева је стално на клупи понављала: „Ма, хајде, нису оне ништа посебно! Ништа нарочито немају! Можемо да преокренемо! Хајде, идемо поен по поен!” Велики је борац и заиста се надам да ће јој ове партије помоћи и пред наредне изазове у сезони.

Поред тога што је изузетно задовољна партијама најмлађе чланице тима, Таша је похвалила и Дејану Радановић.

– Она је изгубила од Јелене Остапенко у том полуфиналу против Летонки, али ни то није било тако лако иако резултат делује убедљиво. Остапенко је све враћала. Кад играте против ње, имате осећај као да ударате у зид. Све враћа, никако не можете да је прођете.

Селекторка је истакла да је обезбеђен опстанак у Првој светској групи велики успех.

– Цела недеља је стварно била добра. Били смо приморани да играмо без најбољих играчица. И ево тај тренд да играмо у подмлађеном и ослабљеном саставу се наставља већ трећу годину, колико сам ја селектор. И стварно ми је жао што нисмо били комплетни, јер да јесмо, можда бисмо сада другу причу причали и можда бисмо се пласирали у бараж за попуну Друге светске групе. Да смо имали Александру Крунић, нашу најбољу играчицу у синглу, па Нину Стојановић, која одлично игра дубл, затим Ивану Јоровић... Али и на овај резултат сам заиста поносна и драго ми је што су девојке виделе да могу да се боре против свакога.