ДАНАС И ОВДЕ: Ђоковић велики и музеј илузија

0

Чистом душом, која је у дослуху са великим умом и божијим даром, обликована кроз бројне недаће и искушења, Ђоковић се испео као владар на врх тениске планете. Знао је свој пут, а и шта му је крајњи циљ

ФОТО: БЕТА/АП

Пише: Томо МАРИЋ

Новак Ђоковић побеђује, чак и кад не победи!

Зашто, како и због чега?

Једноставно, зато што је искреност гола и хладна, али као таква и хиљаду пута моћнија од свих чари неистина, поготову злурадости и лажи.

У Ђоковићевом бићу, не само као великог спортисте и тениског маестра, већ младог човека планетарне славе нема музеја илузија, он живи на другој адреси.

Чистом душом, која је у дослуху са великим умом и божијим даром, обликована кроз бројне недаће и искушења, Ђоковић се испео као владар на врх тениске планете. Знао је свој пут, а и шта му је крајњи циљ.

Они други, самозвани критичари, а у ствари мрзитељи свега што није њихово, одабрали су за правило живота неискреност и обману, тада и свет, и глобални и локални, генерално постаје бездушан.

За те и такве, Отаџбина на пример, не значи ништа, то је њихов легални избор, као што је и Ђоковићев да се никад не можеш ни заморити ни уморити у давању својој Отаџбини.

Отуда и ехо његових речи, хитајући из Торина пут Инсбрука где га чекају пријатељи из репрезентације, за одлучујуће мечеве у Дејвис купу, које нису ни изговорене, а ипак, однекуд, одјекују – сви ми, чак и они најзаслужнији, више дугујемо Отаџбини него она свима нама!

Да ли је, при томе, мислио на цео свет, ако он уопште има колико жеље толико и снаге да то чује, остаће мистерија?!

Не издваја ли све то Новака Ђоковића, рођеног и васпитаног у земљи Србији, која је прошла кроз бројне огњене патње, а опстајала поносно, наспрам силника којима никад и ништа, сем њих самих, није свето.

Цинизам је израстао у авангарду времена којег више бестидно трошимо, него живимо као достојанствени људи.

Новак Ђоковић, као и његова Отаџбина, сматрао је и сматра, то сведоче бројни његови наступи, да је опрост увек највећа освета.

Неко виче: људи, гори ватра – свако од нас једе својом кашиком, испија свој мед и свој јед, по заслугама о којима ће други да одлучује, у неком другом добу.

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру